Нафта купује све: Саудијска Арабија као нови газда фудбала и културе
1 min read
Илустрација
Док Европа муку мучи с инфлацијом, енергетском кризом и моралним релативизмом, Саудијска Арабија, држава са теократским уређењем, али и бездном нафте, тихо али моћно преузима шта год може – од фудбала, преко филмске индустрије, до читавих медијских структура. И све то новцем којег Запад више нема, а Исток све чешће диктира.
Почело је као „експеримент“: неколико милијарди долара уложених у Лив ГОЛФ, паралелну турнеју којом су Саудијци пљунули у лице америчком PGA. Онда је дошао фудбал – Кристијано Роналдо, Карим Бензема, Нејмар, па чак и трофејни енглески клубови који сада шапатом траже арапског „мецену“. Саудијски новац није више само добродошао – он је услов опстанка многих западних брендова. И све то под заставом наводне модернизације – „Визија 2030“ престолонаследника Мохамеда бин Салмана.
Али у позадини: куповина утицаја, контрола наратива и бриљантно упаковани sportswashing. Саудијска Арабија, земља која још увијек каменује људе због „моралног преступа“, данас финансира највеће свјетске културне манифестације.
Наш регион, економски рањив али културно богат, представља лаку мету за улагаче који траже брз улазак и велико присуство. Земље на Балкану већ годинама привлаче инвестиције из Блиског истока, а Србија и Црна Гора нису изузетак. Док овај тренд наставља да се развија, поставља се питање: да ли је могуће да ће се у будућности појавити арапски фондови који ће понудити такву понуду коју власти неће моћи да одбију? Да ли ће власници клубова у Београду или Подгорици бити људи који не говоре наш језик, не разумију нашу традицију и не дијеле нашу историју? У земљама гдје су фудбал и култура дубоко укоријењени у национални идентитет, ово питање није само економског карактера – већ је и позив на размишљање о томе како ће наше друштво наставити да се развија у свијетлу све већих глобалних утицаја.
Подсјетимо, у Србији и Црној Гори тренутно нема арапских власника фудбалских клубова, али су у прошлости постојала интересовања и спекулације о могућим инвестицијама са Блиског истока. Партизан је један од клубова који су били предмет говора о могућем интересовању арапских инвеститора. Иако није дошло до стварног преузимања клуба, у неким периодима било је помена о арапском капиталу који би могао ући у овај клуб. Црвена звезда, иако тренутно има власнике из Србије и Русије, такође је била спекулативно повезана с могућим арапским инвестицијама. У медијима је било извјештаја који су наговјештавали могућност доласка арапских инвеститора, имајући у виду растућу важност нафтних земаља у свјетском спорту. С обзиром на историју клуба и његову популарност, није немогуће да се у будућности појави неко заинтересовано са Блиског истока.
У Црној Гори, клубови као што су Будућност и Зета нису били директно повезани са арапским инвеститорима, али како су арапске земље све више присутне у европском фудбалу, постоји могућност да и ова регија постане интересантна за нове финансијске улагаче.
Саудијска Арабија, која већ активно инвестира у велики број европских клубова и инфраструктурних пројеката, могла би размотрити и Балкан као потенцијално тржиште. Дакле, иако се тренутно не наводе конкретни арапски инвеститори у Србији и Црној Гори, тренд глобализације фудбала и улагања из арапских земаља у спорт и медије све више указује на то да би у будућности могли видјети више арапских улагача у балканским фудбалским клубовима. А док Запад постепено уступа своје институције – културне, спортске и медијске – онима који не дијеле његове вриједности, на Балкану се поставља питање: да ли смо заиста спремни и ми да кренемо тим путем? У региону гдје су финансијска нестабилност и политичке калкулације честа појава, појава великих улагача с Истока може изгледати као спас – али и као замка.
Да ли је сасвим незамисливо да се у блиској будућности имена као што су Партизан, Будућност, Зета, па чак и РТС или РТЦГ, нађу у рукама глобалних играча којима традиција није приоритет, већ средство? Глобализам узима маха, свијет се поларизује, али нафтни новац „назадних“ Арапа умногоме проналази средњи пут.
Каква нас будућност очекује и шта се заправо крије иза овог „тихог освајања“ спортског тржишта остаје да видимо.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


„Да ли ће власници клубова у Београду или Подгорици бити људи који не говоре наш језик, не разумију нашу традицију и не дијеле нашу историју?“ – e to mi je mnogo bitno, ko će biti vlasnik nekakvih zabavljačkih skupina. Preplaćeni trkači za loptom koji zabavljaju dokone „fanove“ će promijeniti poslodavca, šio mi ga Đuro.
Korupcija ,kriminal,pohlepa samo su jedan od razloga za ovakvo stanje ,uopste u svijetu.kod nas odsutnost inteligencije i los izbor onih sto vode drzavu.mada boljih i postenijih nazalost nemamo ,ili nemogu da dodju do izrazaja.Treba da prodje dosta vremena da se rodi neko ko ce istinski da se posveti narodu.jednostavno stasala je degeneracija!
Treba osvojiti te teritorije, vratiti ih na fabrička podešavanja i gazdovati.