• Друштво

УРА: Док штитите тајкуне новац отимате од поштених грађана

1 min read

8 година ‎ ИН4С

Док озбиљне Владе доносе дугорочне стратегије наша Влада - под плаштом "заштите државних интереса" - повлачи потезе који директно угрожавају државу и њене грађане доводе до руба егзистенције, истакла је Љиљана Поповић - Мошков.

Љиљана Поповић-Мошков

Док озбиљне Владе доносе дугорочне стратегије, како би стимулисале развој и грађанима подигли животни стандард, наша Влада – под плаштом “заштите државних интереса” – повлачи потезе који директно угрожавају државу и њене грађане доводе до руба егзистенције, истакла је потпредсједница Општине Котор и предсједница которског одбора Грађанског покрета УРА Љиљана Поповић – Мошков.

Она наводи да се такав „неозбиљан и неодговоран приступ“ најбоље види у оцјени министра Радуновића, да је повећање стопе ПДВ-а на 21% „стратешки потез за спас државних финансија“.

„Својим приправничким вођењем, државу су немилосрдно задуживали скупим новцем из кредитних аранжмана, који су затим трошили кроз јавну потрошњу, давање повластица и гаранција људима и (назови привредницима) блиским владајућој елити. Напунили су поједине (приватне) џепове, а Црну Гору учинили презадуженом земљом, са армијом незапослених и непримјереним бројем запослених у јавној управи. Од наше Црне Горе су створили систем који не може себе издржавати,” истакла је Мошков.

Предсједница которског одбора УРА-е оцијенила је да је  „Црна Гора вјероватно једина земља на свијету, у којој се са премијером – уз „кафу“ – можете договарати о фискалној политици“.

„Како другачије објаснити укидање пореза и акциза на гориво које танкују скупоцјене јахте, стопу пореза од 7% на све услуге одржавања, коју такодје плаћају власници тих скупоцјених јахти – а да при томе немате ниједан значајнији привредни субјекат који се бави том дјелатношћу. Зар то није класичан уступак „елити“, која за луксуз не плаћа порез и тиме га доводи у раван – са градјанином који купује љекове, или га плаћа по сниженој стопи, по којој наши градјани купују хлеб и млијеко“, упитала је потпредсједница которске општине.

Мошков наводи да се „дуго бјежало од кредитне линије које нуди ММФ, знајући да се тај новац може добити једино након испуњавања строгих критеријума – смањења јавне потрошње са једне стране и јаком дисциплином у наплати буџетских прихода са друге стране“.

„Или једноставније – финансијска дисциплина и консолидација. Сада, када више нема једноставних и безболних рјешења, и кад нам једино преостаје кредитно задужење код ММФ-а, панично се тражи излаз и опет се праве крупне и неопростиве грешке. Како објаснити губитак буџетских прихода, јер је Влада ослободила од ПДВ-а инвеститоре који граде хотеле са 5 и више звјездица, а при томе дати објашњење да им је тако лакше, него да раде поврат ПДВ-а. Како објаснити губљење буџетских прихода јер се плате линеарно опорезују, или то што се не уводи порез на екстра профит. Због чега не можемо добити одговоре чија је одговорност настајање оваквог и оволиког пореског дуга, те ко на вријеме није вршио контролу рада пореских обвезника и предузимао све расположиве мјере наплате?“, упитала је Мошков.

Она је упитала „како је могуће да поједини привредни субјекти годинама раде са блокираним рачунима или са константним приказом губитака у пословању, те по ком основу такви привредни субјекти раде – а нису годинама исплатили плате запослених, порезе и друге обавезе на исте, док њихови власници гомилају приватно богаство“.

„Да ли икоме у Министарству финансија пада на памет да истражи детаљно пославање таквих привредника или се задовољавају тиме што њихови инспектори, за пар мјесеци током љетње сезоне, буквално рекетирају све редом и хвале се успјешном ‘сезоном’. У буџету се сваке године (2014/2015/2016. године) приказује цца 470 милиона евра прилива од ПДВ, док сви параметри показују да исти (реално) треба бити већи за најмање 30% (или око 141 милион еура више). Како је могуће да годинама папагајски понављамо како нам је свак туристичка сезона ‘рекордна и радикално боља од претходне’ – када буџет показује 800.000 евра од боравишне таксе, сваке године. Да ли треба помињати простор у повећању прилива од концесије, који једва да износе 2 милиона евра годишње, док концесионари истовремено стичу приватну имовину мјерену стотинама милиона,” упитала је Мошков.

Она наводи да „умјесто да се кроз претходне примјере тражи начин фискалне стратегије, министар Радуновић прво штеди на социјалним давањима, а затим најваљује повећање ПДВ са 19 на 21%“.

„Тако је најлакше – ‘удри по свима’ или бар по онима који уредно измирују све своје рачуне, док оне који не плаћају ништа или плаћају минимално – ионако ово повећање неће ни окрзнути. Не води се на такав начин ни пореска ни економска политика једне државе, господине министре. То градиво се учи на III години Економског факултета (или је бар тако било, када сам ја учила). И молим Вас, немојте је још називати и ‘стратегијом’. Уколико имате кућу поред ријеке која плави треба да подигнете насип како би заштитили и кућу и укућане – јер се то зове стратегија. Међутим, Ви то не чините, већ неодговорно чекате поплаву и кад се она деси – бјежите на спрат или на кров. То је примјер импулсивне радње, јако кратког и много, много ризичног резултата,” закључила је Мошков.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: