ИН4С

ИН4С портал

УРА: 10 еколошких питања, за градоначелника Бетонмена

1 min read
И да занемаримо стрипове, иако је тешко убиједити било кога да градоначелник Подгорице није изашао из једног од њих, али и чињеницу да се уважена одборница Салх за три године скупштинског мандата тачно 0 пута (словима: нула) јавила за ријеч на сједницама Скупштине,

И да занемаримо стрипове, иако је тешко убиједити било кога да градоначелник Подгорице није изашао из једног од њих, али и чињеницу да се уважена одборница
Салх за три године скупштинског мандата тачно 0 пута (словима: нула) јавила за ријеч на сједницама Скупштине, позивамо руководство Главног града да одговори на сљедећа питања, или да их аргументовано демантује, казала је представница подгоричког одбора Грађанског покрета УРА, Дијана Драгојевић.

Након што је градоначелник Стијеповић казао да је „Подгорица примјер у заштити животне средине, на који сви требају да се угледају“, реаговао је подгорички одбор покрета УРА, након чега је одборница ДПС-а Ает Салх казала да „УРА неаргументовано критикује градоначелника Стијеповића, успут позивајући Марвелда направи новог бетон-хероја по узору на њега“. Након таквог саопштења, Драгојевић је Главном граду упутила 10 отворених питања, која се тичу екологије и заштите животне средине.

„1) Да ли је истина да су, од доласка градоначелника Стијеповића на ту функцију, годишњи трошкови за зараде запослених (доминантно због партијског запошљавања) порасли за преко четири и по милиона еура, а да се за тај новац могло урадити много на пољу заштите животне средине у Главном граду?;

2) Знате ли да су многи урбани предјели нашег града, на којима је важећа планска документација уцртавала зелене и парковске површине, са свим пратећим садржајима (клупама, игралиштем за дјецу итд.), трајно уништени – тако што је град дозволио пријатељима-инвеститорима да асфалтирају паркинг просторе за своје оближње зграде?;

3) Да ли знате да је Центар за екотоксиколошка испитивања (ЦЕТИ) утврдио да су, током половине августа, грађани Подгорице удисали штетан и загађен ваздух, а да је концентрација штетних ПМ10 честица – током три дана билачак дупло већа од дозвољене?!;

4) Да ли знате да подгоричко Постројење за пречишћавање отпадних вода (Колектор) свакодневно излива огромну количину непрерађених или дјелимично прерађених отпадних вода у ријеку Морачу, шта директно угрожава квалитет живота свих грађана који живе у његовој близини, али и наноси огромну штету биодиверзитету ријеке Мораче? Наведени Колектор изграђен је још 1977. године, за потребе свега 55 хиљада становника, док данас у Подгорици живи преко 260 хиљада људи;

5) Да ли је тачно да највећи дио стамбених зграда на простору Подгорици, грађен током осамдесетих и девесетих година, има јако лоше, неодржаване и енергетски неефикасне фасаде, док би се од новца који Главни град даје за партијска запошљавања (само у мандату градоначелника Стијеповића), годишње могле градити потпуно нове термо-изолационе фасаде за чак 50 зграда (о пуном трошку града)?

6) Да ли је тачно да је немарним односом градске управе, компанији „Никић“ дозвољено да излије бетон у корито ријеке Рибнице, који је због каснијег пребацивања надлежности и играња глувих телефона између градских и државних институција, уклоњен тек након годину дана? Подсјећам Вас да је ријеч о најбогатијем градском предјелу, када је у питању флористичко богатство, са чак 603 различите врсте и подврсте, а да се дуж читавог корита Рибнице налазе дивље депоније, пуне пластичних кеса и других шетних материјала;

7) Да ли је истина да су стари затвор Јусовача и тврђава Лесендро деценијама потпуно неодржавани и неприступачни, док је археолошко налазиште Дукља годинама дивља депонија, коју је надлежно предузеће „Чистоћа“ чистило тек након ургенција појединих одборника?;

8) Да ли је истина да у Главном граду саобраћају стари, неусловни и неодржавани аутобуси, који нису прилагођени лицима са инвалидитетом и који нису климатизовани, старости и до чак 40 година (1977. годиште), а да је Главни град са 150.000 еура платио израду „Студије дугорочног развоја јавног градског и приградског саобраћаја“, за коју исти Главни град тврди да је потпуно неупотребљива?;

9) Због чега је Главни град смишљено дозволио компанијама блиским властима да неконтролисано експлоатишу корита ријека Мораче и Цијевне, па тако трајно девастирају те природне ресурсе? Биљне врсте које се налазе на ријечном дну (фауна бентоса и обраст алги) су од кључног значаја за друге организме који живе у ријеци, јер је ланац исхране заснован на њима, због чега је експлоатација корита зарад извлачења шљунка нанијела немјерљиву штету екосистему тих ријека;

10) Због чега градска управа, умјесто инвазивних врсти, не покрене планско пошумљавање аутохтоним врстама, како би значајно утицала на микро-климу и тиме регулисала велике температурне осцилације у Подгорици? Правилним пошумљавањем, температура током љетњих мјесеци у Подгорици би се могла значајно спустити“, казала је Драгојевић.

Она је нагласила да „умјесто папагајског понављања истих теза, које немају ни смисла нити утемељења у истини, већ служе за увесељавање ширих народних маса, градоначелник Стијеповић треба да објасни грађанима који га плаћају – због чега не ради свој посао, већ само прави штету, коју ће нова градска управа морати да санира“.

УРА је, током претходних година, инцирала многе пројекте који се тичу заштите животне средине, а поред ревитализације културних добара залагали су се и за изградњу зелених кровова на стамбеним зградама, изградњу нових енергетски ефикасних термо-изолационих фасада, планско пошумљавање и заустављање бетонирања многих зелених површина, попут оне у Блоку В, на којој је планиран солитер „Миленијум“.

<
Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

2 thoughts on “УРА: 10 еколошких питања, за градоначелника Бетонмена

  1. Stijepovic pa jos Migo,kako bi rekli ovi novi jezikoslovci kad upotrebaljavaju crkveni recnik gdje nije potrebno ,Migo devastiran,a mozad i nije ko zna ,narod je lud mozda ga ponovo izaberu ,ako ne mi a ono mozda Francuzi,i oni su skroz poblesavili.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *