Упркос корони, производња у „Застава оружју” је 2020. већа за 20 одсто у односу на 2019. годину

„Застава оружје” се кроз своју богату и бремениту историју суочавала са низом проблема, али никада није водила битку са „невидљивим непријатељем”. Ипак, резултати говоре да ће прва фабрика оружја на Балкану, која је званично почела са радом 1853. године, однети победу и у овој борби.

Упркос пандемији вируса корона, производња у 2020. години је већа него прошле године, каже директор Младен Петковић у разговору за „Политику” поводом Дана „Застава оружја” и фабричке славе који су 27. октобра обележени без традиционалног окупљања пословних партнера, сарадника и запослених, управо због актуелне епидемиолошке ситуације која забрињава и ремети планове.

‒ Због пандемије вируса корона и ванредног стања прекинути су нормални токови снабдевања репроматеријалом. Такође, значајно је отежана, а у појединим случајевима онемогућена испорука готових производа. Ипак, ове године смо остварили производњу која је за 20 одсто већа него 2019. године. Пре свега зхваљујући изузетном пожртвовању запослених и менаџмента фабрике, али и уз помоћ државних органа са којима имамо изузетну сарадњу – наводи Петковић.

Укупна вредност уговора које „Застава оружје” реализује ове године је 95 милиона долара. Реч је о пласману провереног војног и цивилног наоружања на традиционална страна тржишта, углавном Азије и Африке, а дугорочни уговор са партнером из САД о испоруци спортског и ловачког оружја на северноамеричко тржиште је вредан 45 милиона долара. Крагујевачка фабрика, као један од стубова српске наменске индустрије, има значајну улогу и у опремању наше војске модерним оружејем.

‒ У циљу опремања Војске Србије савременим наоружањем ове године су завршена испитивања модуларне пушке М19 која користи два калибра – 6,5 мм и 7, 62 мм. У току је испитивање пиштоља, снајперских далекометних пушака и пушкомитраљеза. Битно је да је у тешким тренуцима задржан континуитет производње, али и техничко-технолошког развоја фабрике која мора да ослушкује тржиште и не сме да заостаје за светским конкурентима – каже директор Петковић.

„Застава оружје” баштини традицију првих занатских радионица за израду и поправку оружја које су почеле са радом 1836. године. Из тих радионица у којима се праве „острагуше” и „кремењаче” ниче Тополивница која се 1851. године сели из Београда у Крагујевац.

Ливење топовских цеви почиње 1853. године, од када фабрику, по одобрењу цара Наполеона Трећег, води Шарл Лубри. По доласку овог француског ливца, српска индустрија почиње да парира европским такмацима, а у Крагујевац стижу страни радници и стручњаци. Они и на пољу културе дају значајан допринос развоју централног града Шумадије и младе Кнежевине Србије која се сигурним корацима извлачи из турског ропства и приближава Западу.

С циљем јачања независности државе, модернизација Тополивнице је један од приоритетних задатака обе краљевске династије, и Карађорђевића и Обреновића. Златно доба фабрике јесте период између 1878. и 1880. године, када српски конструктори Коста Миловановић и Миодраг Васић праве пушку „кокинку” и бомбу „васићку”.

‒ Борба за део светског тржишта, континуитет рада и модернизација производње која је заснована на домаћој памети и данас је одлика „Застава оружја”. Нас нико не треба да подсећа колико је једна оваква фабрика важна за државу и националну привреду. Тога смо свесни сви у предузећу – каже директор Петковић.

После Берлинског конгреса 1878. године, због политичких прилика, Тополивница обуставља производњу оружја, али не прекида рад. У Крагујевцу се у то време лију школска, али и црквена звона која и данас красе цркву „Ружицу”“ на београдском Калемегдану.

Тополивница временом прераста у Војно-технички завод у коме уочи Другог светског рата, на 10.000 машина, ради 12.000 радника. Крагујевачка фабрика оружја је уништена са доласком окупатора, баш као што је опљачкана и током Првог светског рата. Данас је „Застава оружје” највећа крагујевачка фабрика са око 2.500 запослених.

Извор: политика.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: