Управни одбор ПКЦГ: Свеобухватн сагледавање амбијента и прописа – предуслов за опоравак економије

Привредна коморе Црне Горе (ПКЦГ) припремила је квалитетне анализе економских прилика које су од примарног значаја за пословање привреде, оцијењено је данас на Управном одбору Коморе.

Из ПКЦГ је саопштено да су, на тематској сједници Управног одбора, коју је водио предсједник Привредне коморе Властимир Голубовић, презентоване коморске анализе које се односе на пословање црногорске привреде током пандемије коронавируса, те посебни документи који третирају сиву економију и пореско оптерећење трошкова рада.

Према ријечима потпредсједнице Привредне коморе др Нине Дракић, Анализа пословања црногорске привреде током пандемије, поред макроекономских података укључила је и истраживање спроведено међу привредницима.

„Велика већина привредника, њих 81 одсто, истакла је да су током 2020. године забиљежили пад прихода„, навела је Дракић.

Препоруке из Анализе су, како је саопштено из ПКЦГ: ревидирати и проширити списак угрожених дјелатности; наставити субвенционисање зарада; повећати лимит државне помоћи; привредним субјектима који закупљују просторе од приватних лица обезбиједити субвенције од 10 еура по квадратном метру; умањити накнаде за националне паркове, за закупе простора на граничним прелазима, накнаде за лучке услуге, накнаде комуналним предузећим које плаћају РАЕ; сагледати могућност оснивања Гарантног фонда; обезбиједити повољне кредитне линије код ИРФ-а и пословних банака за ликвидност и обртна средства;

„Неопходно је увести апсолутни мораторијум на кредите цјелокупној привреди до 30.06.2022. године. Такође, уколико не дођемо до брзих кредита за ликвидност добар дио привреде ће имати значајне проблеме„, казао је предсједник Коморе Властимир Голубовић.

Високо пореско оптерећење трошкова рада 64 одсто анкетираних привредника је навело као главно ограничење у пословању, док 43 одсто истиче високе порезе и дажбине на државном/локалном нивоу.

Локалним самоуправама је препоручено да ослободе привредне субјекте обавезе плаћања пореза на непокретности и дијела општинских такси у периоду забрањене или ограничења обављања дјелатности.

„Недопустиво је да фабрике за производњу хране у овим околностима плаћају порез на непокретности по стопи од 1 одсто, као што је у Никшићу„, оцијенио је Ђорђије Горановић из МИ „Горановић“.

Такође, привредници траже да се реализују дугорочне мјере из трећег пакета које имају развојни карактер а они ослободе обавезе плаћања пореза на добит у случају реинвестирања.

„Привреда се мора релаксирати пореских обавеза како би се та средства реинвестирала, а што би допринијело развоју црногорске економије„, навео је Предраг Перковић из Црногорског Телекома.

Он је, како наводе из ПКЦГ, истакао важност што скоријег формирања дигиталне коалиције као носиоца дигиталне трансформације друштва, као и успостављања Научно-технолошког парка који ће допринијети развоју ИЦТ сектора.

Жарко Бурић (Нормал Цомпанy) сматра да ће ову годину обиљежити већи пад у грађевинарству него претходне током које су завршавани раније започети пројекти. Позвао је да се умање порези за хотеле од четири и пет звјездица који су повећани у Подгорици током пандемије.

Најчешћи покретачи сиве економије су високи порези и парафискални намети, казао је директор Сектора за анализе и истраживања Миљан Шестовић, презентујући Анализу која се односила на сиву економију и пореско оптерећење трошкова рада. Он је навео да, поатрајући истраживања, сива економија чини 30 одсто БДП-а у Црној Гори, Србији и Босни и Херцеговини, те да је заступљена у више сектора и на тржишту рада.

„Смањење фискалних оптерећења по основу рада је импулс за прелазак из неформалног у формално пословање. Неопходно је интензивирати активности у борби против сиве економије, што је предуслов проширења пореске основице и повећања пореских прихода„, рекао је Шестовић, додајући да је потребно јачати капацитете инспекцијских органа и активно радити на унапређењу тзв. “пореског морала” у друштву.

Предсједник Скупштине Привредне коморе Војо Бановић оцијенио је током дискусије дугорочно штетним да се добит државних компанија уплаћује у буџет Црне Горе.

„То доноси само краткорочне користи држави, а на дужи рок штете, јер ће се то одразити на смањење инвестиционих активности компанија„, казао је Бановић, што је потенцирао и Војин Жугић из компаније Стадион д.о.о.

Оцијењено је да се мора наћи модел за генерисање повећане потрошње у циљу опоравка економије, док ће најављено повећање акциза на алкохолна пића и сокове довести до њеног смањења уз ризик од раста сиве економије.

Привредници траже да се плански и убрзано приступи масовној имунизацији становништва, јасно и на вријеме дефинишу рокови за отварање граница и услови за улазак туриста, те да буду укључени и пруже допринос доносиоцима одлука приликом доношења епидемиолошких мјера.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: