Upoznavanje
1 min read
Mišo Vujović
Piše: Mišo Vujović
Rumeni trag razlivao se po napućenim usnama i širio blaženi osmeh licem.
“Uživaj u čarima vina i snazi sunca i zlatnim bojama jeseni”, pomislila je.
Lepo se ogledati u opojnoj snazi koja predstavlja simbiozu svih ljubavi.
Čaši, u kojoj treperi spasenje duše i nadahnuće greha!
In vino veritas – kažu Latini, a mi fini: idi u lepu materinu, donesi još flašu za sreću našu, da u vinu potražim istinu!
I sebe izgubljenu u traženju posrnule senke, izbledele od ponavljanih godina i u njima promašenih silueta zvanih prijatelji.
U toj čaši je gutljaj za one, što te vole a dobro te poznaju, i takvu te potamnelu vole, i gutljaj za senke što te nit znaju niti te vole, ali te silno ljubakaju šapćući srcu, zaronjenih prstiju u tvoje džepove.
Otpij gutljaj za sve promašaje, napij zabludu da duže traje i daj kad ti se daje.
Dato je tvoje i samo tvoje i ničije više. Avans za trajni kredit večnosti. Sve ostalo je notar i ostavina, tuđe su sve titule i imovina, uspesi i uspešni promašaji.
Geniji kao statistička greška. Daj vino i violinu, pošalji sve u materinu. I sebe samu, samozaljubljenu, a sebi nepoznatu.
Popij čašu i sretni se sa sobom. Upoznaj sebe.
Videćeš svet očima sunca i u vreme kiše.
… Ih, zlatilo ti se pero!
Jednom će i u nas Srbe da stiže veritas!
… I o onoj utvari od bajagi srpske države!
Kam ćemo da joj činimo, na kome će da piše: Ni u smrti te ne bilo! … Jednom ti, više puta odani, naivni Srbi.