Упокојење Петра Другог Ловћенског Тајновидца
Валови се подигоше морски
Његош пјесник владар црногорски
Дошао је из свјета бијела
Па се маса скупила цијела
Да дочека мученика тога
Наследника трона Цетињскога
А он само о једноме збори
Ко ће помоћ милој Црној Гори
Јер је моја малаксала снага
Па видите моја браћо драга
Како ћемо издржати ово
Јер ће ново наступит Косово
Знам да мука спрема се велика
Од османских нашијех крвника
Који желе све да нас разоре
Жао ми је миле Црне Горе
Још Владика на далеко гледа
Силну пошаст види Мухамеда
Која жели земљом да му хара
То је мука од Косова стара
Да се Србин забави о јаду
Али нијесам изгубио наду
Цетињу ме понесите граду
Да лијечим непреболне ране
Дако зора да Ловћена сване
Ал’ залуду то бијаше нада
Болест тешка Владику савлада
У Биљарду што је сазидао
Ране тешке своје је видао
Јер га боле од Косова ране
Једва чека да му зора сване
Скупили се прваци племена
Тога дана у тешка времена
Па Владику питају Светога
Господа ти Христа Распетога
Имаш ли нас чему научити
И шта имаш роду поручити
А Владика Анђелскога лика
Права слика Христа Мученика
Једва збори тужно проговори
Зло пријети мојој Црној Гори
После мене ко год буде доша
Упамтиће Владику Његоша
Ал’ то браћо најважније није
Но чувајте оно најсветије
Вјеру Свету која сјајем блиста
И верујте у Васкрслог Христа
А поштујте господара свога
Ћивота вам Свеца Острошкога
Јер је нама вазда најважније
Да нас чува Свети Василије
И сви Свеци Христова Олтара
А дужност је вашег господара
Са самртне постеље да каже
Да закони од Господа важе
Ко у врјеме Светог стрица мога
И немојте бежати од тога
Поштујте се и земљу браните
А на Ловћен мене сахраните
Да одмарам на висину ову
Ђе Анђели Христа Бога зову
У гроб што сам себи сазидао
Кад сам ране Косовске видао
И молим вас држте се Русије
Помогао вас Свети Василије
И још једно морам вас молити
Бог ће Господ с неба дозволити
Чувајте ми Православље мило
И под Руско склоните се крило
Ти Новица Церовићу Бане
Што извода Петровића ране
Ја те молим на смртној постељи
Ти ћеш мојој удовољит жељи
Да на Ловћен мене сахраните
И немојте да ме преварите
Па Светитељ на постељу паде
И свијема благослове даде
И рече им Бесмртни Владика
Мука моја данас је велика
Али идем пред Престо Господа
А ваша је слава и слобода
А код мене будућност и нада
Благо сваком ко за Христа страда
Апостоли ходише по води
А ја пјевам Слава Ти Господи
И сад идем у хоре Анђела
Да Те појем уз вјечна канђела
И под Твојим скутом да боравим
И животне муке заборавим
Ђе не има бура ни олуја
Но се вјечно чује Алилуја
Ту Анђели Бога прослављају
А земне се бриге остављају
Боже вјечна Слава Ти и Хвала
Што ме мајка на свијет родила
Да послужим и Цркви и роду
Па када се помоли Господу
Склопи очи ништа не говори
Благо њему куку Црној Гори
Зазвонише звона са Острога
И Ћивот се Свеца Острошкога
Обрадова као никад прије
Радује се Свети Василије
Јер дочека на вратима Раја
У топлину брацког загрљаја
Свога брата Владику Светога
А звона се са Светог Острога
На далеко Црном Гором чуше
И глас дође у село Његуше
Стари Томо кад је гласе чуо
Ивани је жени довикнуо
Ево моја нагоркињо вило
Глас сам чуо што ми није мило
Владика је промјенио свијет
А мислио нјесам да ће мријет
Камо среће да одосмо прије
Али тако код Господа није
Ма нећемо плакат ни кукати
Но морамо Цетињу хитати
Па одоше са равних Његуша
Срце им се цијепа и душа
Па у своме и болу и јаду
У Бога су положили наду
Уђе Томо честита старина
Гледа свога прелијепог сина
У одежде златом извезене
Из Русије Царске донешене
Као поклон Владици младоме
Па бијаше сав у сјају томе
Лице блиста вјерног слуге Христа
И на одру госпоцак одиста
Рече Томо Богу за све хвала
Црној Гори што те је имала
И нек нико не кука нит плаче
Мој Владико сине и јуначе
Пољуби му руку освећену
И рече му путуј ка Ловћену
А мајка му говорити оде
Слава Теби с небеса Господе
Узео си бисер најсјајнији
Петровића благо династији
Залуду те нијесам родила
Иди с Христом моја срећо мила
Од тебе се неће застиђети
Имаће се шта тамо виђети
Најљепшег му данас шаљем дара
Дивном Богу који чуда ствара
А ја морам да прослављам Бога
Што је позва украс дома мога
Да предводи небеско весеље
У своје га прими Светитеље
Сестра брата смјерно пољубила
Није јецај нит јаук пустила
Јер братова не да величина
Да с кукањем прате дичног сина
А прваци Цркве и народа
Мољаху се у славу Господа
Јер умрије Владика и вођа
Што прослави Вожда Карађорђа
Стиховима Вијенца Горскога
Љути горштак с камена тврдога
Унесоше у Цркву тијело
Да свештенство чита опијело
Ту бијаху народни прваци
Свештеници манастирски ђаци
Да му душу на покој испрате
Из свештених књига службу чате
Са небеса кише удариле
Плаче небо плачу горске виле
Док главари доносе вијеће
Оће л ићи на Ловћен ил неће
Међу се се препиру и буне
А Владику моле да не куне
Што његову не поштују жељу
Прекршише ријеч Светитељу
Не могу се договорит лако
Неко рече да не треба тако
Па најпосле укопаше њега
У манастир па послије свега
И године многе кад минуше
Рад Владике и његове душе
И рад жеље што је оставио
Аманет се његов испунио
Да на Ловћен у Цркви одмара
Вјерни слуга Христовог Олтара
Ал’ остаде прича за времена
Пошто му је Црква порушена
Да дозива са врха Ловћена
Црну Гору и сва јој племена
Да му врате Цркву Мученицу
Посвећену његовоме стрицу
Да му Свете Мошти откопају
И проклетство с Ловћена скидају
У бездане јаме да не стоји
Онај што се Христа Бога боји
Јер је њему од младијех дана
Био дражи мирис од тамјана
Него неке мермерне наказе
Од којих се Правослаци пазе
О Владико моли и опрости
Да се твоје Светитељске кости
Ослободе из мрака и таме
Као оне из Корићке јаме
Да их и ми грешни цјеливамо
Да ти почаст и славу одамо
Светитељу овога времена
Бранитељу Цркве и племена
А украсу Србства и Његуша
Дако твоја Православна душа
Са небеских погледа висина
А да твоја мила Отаџбина
Подигне ти Цркву на Ловћену
Па у овом вакту и времену
Из Ћивота твога мирис сине
Светитељу Владико Србине
Тебе Срби требају да славе
Уз благослов Светитеља Саве
Што ко сунце са небеса сија
И Светога оца Василија
И Светога Петра твога стрика
А и тебе Свеца Мученика
Што си многе муке претрпио
Али Богу благодаран био
Млад постао владар међу људе
До небеса Србске гусле гуде
Светитељу тако нека буде
Благослови и нас грешне мале
Што ће име вазда да ти хвале
О Владико Ловћенски пророче
Свети Петре други Чудотворче
Чтец и химнограф Блажо Љ. Даниловић
(Аутор је чтец древног храма Светих првоврховних Апостола Петра и Павла у Никшићу, теолог Српске православне цркве, химнограф и српски народни епски пјесник)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
