ИН4С

ИН4С портал

УНЕСКО ставља византијски Хлудовски Псалтир у Списак памћења света

1 min read

Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) уврстила је Хлудовски Псалтир у свој Списак памћења света, препознајући византијски рукопис из 9. века као део заједничког документарног наслеђа човечанства.

Псалтир, који се налази у Државном историјском музеју у Москви, био је међу 74 документа додата у овај међународни Списак који чува документарне збирке, као што су књиге, рукописи, мапе, фотографије и аудио-визуелни снимки, извештава музеј.

Избор врши Извршни одбор Унеска након процене независног међународног саветодавног одбора.

Настао између 843. и 867. године по Христу, Хлудовски Псалтир је један од само три сачувана рана споменика византијске уметности из овог периода. Рукопис се појавио током пост-иконокластичке ере, након дужег периода систематског уништавања византијских икона.

Псалтир димензија 195 мм x 150 мм садржи 169 фолија и украшен је са 208 осликаних минијатура и фронтисписом. Према научној традицији, многе минијатуре су настале тајно и усмерене против иконобораца, са објашњавајућим текстом и стрелицама које повезују илустрације са одређеним редовима у главном тексту.

Полемички стил одражава интензивне страсти изазване иконоборачким спором.

Текст у садржи Псалме распоређене према Септуагинти и литургијска упутства за појање који следе на Литургији Свете Софије, царске цркве у Цариграду. Оригинални текст је написан деминутивним унцијалним писмом, мада је много тога преписано минускулним писмом отприлике три века касније.

Научник Никодим Кондаков теоретише да је Псалтир настао у цариградском манастиру Светог Јована Студита, док други истраживачи претпостављају да његова литургијска упутства указују на стварање у царским радионицама након повратка иконофила на власт 843. године.

Рукопис је остао на Светој Гори до 1847. године, када га је руски научник узео и донео у Москву. Накнадно га је стекао колекционар Алексеј Хлудов, по коме је и добио садашње име. Псалтир је прошао кроз Хлудовљево завештање до Николског старообредничког манастира у Москви пре него што је стигао до Државног историјског музеја.

Истраживачи из одељења за рукописе Историјског музеја и Института за истраживање свемира Руске академије наука тренутно користе мултиспектрално снимање и обраду неуронских мрежа како би визуализовали избледеле минијатуре, одвојили слојеве сликања и реконструисали оригинални изглед рукописа.

За портал „Ризница“ са енглеског превео протођакон Радомир Б. Ракић

Извор: Оrthochristian.com

Фото: Wikimedia.org

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

<
     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *