Умећа и укуси Србије

Изложба „Предели, стари занати и умећа – скривена баштина Србије” под слоганом „Осети традицију” приређена је у Заводу за проучавање културног развитка.

Приказане су фотографије из дела Заводових публикација „Укуси Ђердапа”, „Укуси Старе планине” и „Укуси Златибора” аутора Дејана Загорца, а насталих у оквиру пројекта „Гастрономска мапа Србије”. Фотографије дочаравају богатство културног наслеђа у тим подручјима.

Посебну пажњу привукле су рукотворине рађене старим техникама, попут врањанских ћилима, из наслеђа породице Јовановић-Ђорђевић. Ту су и такозване „женске црепуље” са Старе планине, злакуска лончарија и пиротска грнчарија, из личне колекције др Биљане Ђорђевић, музејског саветника Народног музеја у Београду, која је синоћ одржала и предавање на тему „Злакуско лончарство – репрезентативно нематеријално културно наслеђе човечанства”.

Место је овде нашла и традиционална српска народна ношња из мале породичне мануфактуре „Опанчарева кћи” која оживљава дух традиције у свом раду. Посетиоци су били у прилици да пробају традициоаналну храну – на трпези се нашао и чувени сир из манастира Суково.

Песник  Љубивоје Ршумовић је говорио о  књизи „Укуси Златибора”, евоцирајући сећања из детињства.

– Најслађи су ми били колачићи од шљива. Они се умесе као пљескавице и суше на сунцу, а онда чувају до зиме, па се дарују деци – испричао је Ршумовић.

О значају поставке говорио је директор Завода за проучавање културног развитка Марко Крстић.

Координатори изложбе су  Славко Спасић, главни републички координатор манифестације „Музеји за 10” Дејан Загорац, политиколог  и Јелена Ђорђевић, задужена за односе с јавношћу у Заводу за проучавање културног развитка.

Прочитајте ЈОШ:

Десанка Максимовић – 123 године од рођења: Владарка поезије српске

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: