• Издвојено
• Колумне
• Поглед

Украјинизација свијести

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Батрић Бабовић

Пише: Батрић Бабовић

Крај фебруара почео је узаврелим прошлостима Руса и Украјинаца. Разгорели телевизијски екрани мирисали су на блиску крв и не тако далеки барут. Испало је необично а заправо истинито, колико је било малог нивоа географског знања о тако драгим словенским племенима. О историјским предзнањима и знањима неки други пут.

Чаробна катодна кутија, са шареним екраном и електродом  као окосницом, преносила је узавреле страсти и стварала зачарани круг сврставања на двоструку политичку раван. Народ је заклети противник рата, потраживач мира и прекурсор наталоженог судбинског страха. Невоље подијељене браће постале су свенародни усуд. Не(сврстаност) у блок јачег или  слабијег приличила је неискуству, слабом познавању историје или давању на снази махове за дане  који су пред нама. Крвава бајка руско-украјинског кола полетјела је у мисли наших глава и дубине срца.

Злочин и казна су дуетом ратом повезаних појмова и догађаја, изронили све наталожене слабости европске цивилизације. Позориште крвавих драма отворило је своју пригушену радионицу страве. Ланац православног  усуда и рањавања национа који су идентитетска симбиоза последичне трагедије,пригушио је остатак свјестске збирне листе несрећних догађаја. Опредељење за једну од  двије крвљу окупане стране није заобишло свијет. Вјероватно ни нас, ако смо свијет или његова задесна честица.

Кока Кола и Мек Доналдс су непожељни у Москви вољом својих произвођача, авио превозници из земаља Европске Уније не лете руским небом, руски авиони не слијећу у Париз, Лондон, Берлин, Вашингтон, Њујорк, ЦСКА и Зенит не путују  у Мадрид, Атину, Барселону и Виљнус, португалски ресторани са фадо музиком носе натписе „ Русима забрањен улаз“, Чајковски не походи дворану  Лисински, Достојевски не може у Чикаго и Женеву, Булгаков, Солжењицин, Пастернак, Бродски, Иљин и Шмеман изостају са западног библиографског регистра…Запад је почео рат санкцијама, а Руси узвратили формирањем листе непријатељских земаља.Биолошко оружје постало је преломна тачка украјинске несреће и експериментална фаза разарања руске државе.

Вјероватно и свјетска колективна катастрофа, јер је праколијевка Русије постала депонија глобалистичких и антируских наума.По духу и спољашњости,све личи на покушај да нестане свијет какав знамо.  Мајдан је крваво Откровење разасуте историјске бразде Кијева и Москве.Највећи заговорници мира обично јесу ратни хушкачи . Добровољни даваоци украјинске крви бију ратове за јачање долара и разарање православља.

 Ако „ Беле ноћи „ не покрију  Милано и Бокони, чему декларација о високом образовању? Како се зове Европа без Русије? Или Русија без Европе? Трауматизована континентална свијест почела је да балсамује реликте сопствених падова. Бити за Москву или бити за Кијев? Кнез Владимир је крстио Русију у Кијеву, а новотворински западни учењаци би да је прекрсте у аулама Новог Доба и распалог Новог Свјетског Поретка. Према Москви данас не крстаре вибер, инстаграм, фејсбук, вацап,твитер, а у поход  Европи и Америци не лебде Спутњик и Раша тудеј.Медијске блокаде, полуистине, дезинформације, лажи и забрањене истине постале су начин битисања. Окошталој“ демократији са поморских рута „не сметају отимачине више стотина милијарди руских долара, елитној и дискретној Швајцарској погодују платне своте руских олигарха ради контроле и заплене, остатку Европе и САД годе руски долари и неиспитивање њиховог поријекла. Санкције су постале нови Комонвелт, елиминисање из СВИФТА еквивалент атомског рата. Милиони ситних удараца и милијаре малих рана збирни су исход минијатуре Трећег Свјетског Рата. Прави и криви су у ратном процесу, њихове истине у судском доказивању преко нишанских справа и неизвјесном сјутра.

Два братска језика говоре ријечима мржње и подјела, без видљиве узрочности и кантара више или мање кривице. Ко је први почео, ко је мање или више у прву сазнаће се кад надођу плиме новорођених Украјинаца и Руса.Биланси историјских наплата своје депоноване плодове нађу у мирнодопским трезорима сабраних ратних операција.  Окупирани дигитализовани свијет, као и новац, без мириса и укуса роваре последњу одбрану духовности и цивилизације на свим континентима.

Већу слојевитост од оба свјетска рата за надолазеће нараштаје и хиљаде нерођених генерација код Руса и Украјинаца, а задесно и свих Европљана имаће будућност руско-украјинских односа и историјско наслеђе крвавог братоубилачког рата. Једни ће се бранити од демилитаризација и денацификација, други ће истрајавати на коначном решењу ових питања. Будуће московске и кијевске историографије преносиће на  нараштаје призме историјских права и оправданости заједничке трагичне судбине. Четрнаест хиљада убијених , мајданске ране и прећуткивање хитлеризма као малигни тумор развијали су свој зенит у осмогодишњем временском интервалу. Украјина има неколико „ православних цркава“, статус потрошне робе у призми америчке спољне политике и ћириличну повезаност са руским језиком.Русија са Украјином има Кијевску Русију, порушену царевину,Холодомор, заједништво совјетске вјетрометине и постсовјетски трауматски синдром.  У односу на приступ Резолуцији против нацизма,  ЕУ, САД, Канада и Украјина стале су у ред његовог неосуђивања. У Русији  живе 153 етничке групе са пуним правима и грађанским слободама. У Украјини живе Азов, Десни сектор, дух Адолфа Хитлера, Степана Бандере… У ћошковима украјинске садашњости су Украјинци и Руси који су свјесни да су браћа и исто ткиво. Запад је гробница метафизике и антипод крштеног Истока. Голотиња дехристијанизоване Европе сакрива своју одору  изнад запаљених развалина трагичне Украјине.

Украјинизација свијести постаје феномен на коме се базира подјела Новог Свијета.Непозната психијатрија разорених умова ровари над трагедијом вјековних мука истог народа . Ко је за изворну Русију и Украјину и против рата, осуђен је на пропаст.

Милиони украјинских избјеглица остали су  без отаџбине, топлог дома, руске браће и са горким  угризом отровне западњачке јабуке раздора. Арапско прољеће било је увод у европску зиму. Шта ли ће бити пород  крваве украјинске зиме?

Неподијељени Дњепар даје сабране одговоре. Лав Толстој, Перл Бак, Херман Мелвил, Томас Ман, Херман Хесе и Фјодор Достојевски  наћи ће се заједно на истој таласној дужини.Са обје стране подијељене планете и поцијепаног европског хоризонта. Кијевски и московски фреквентни везници чекаће бољу историју и нове потомке некад јединствених предака.

Будућност избавља од прошлости, иако она никад не пролази. Сама сатанизација ума је облачак за дубине прошлих вјекова  и архетипове сјећања Руса и Украјинаца.

А наопака рана ће се купати у Дњепру нових нараштаја. Оној води која ће вратити  једне и друге себи и сопству које је недјељива цјелина.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: