Пише: Бећир Вуковић
Ево, узех да ти се јавим са пар ријечи. Ја сам добро и здраво, што и теби желим. Овамо нема ништа ново откако су ови дошли, а дошли су прије но што си ти дошао на свијет, зато се и не сјећаш, зато ти и пишем. Нека остане записано. Човјек је власник само онога што напише, а не онога што рекне.
Но, знаш што ти пишем. Нећу ни ја на ове протесте. Ти написа и потписа да нећеш, па и ја да потпишем уговор о неизласку. Па нека се одупиру и подупиру, ако ће и озади.
Смијао сам се, брате, кад си реко да нијеси толико недаровит, па да аветаш, и са том братијом – упиреш, и подупиреш, и одупиреш се, а, на крају за тебе ништа не остане. Како знаш и умијеш, а фала богу умијеш, поздрави организаторе, и поручи им – овога пута неће бити ко што су навикли. Само, ха, ха, ха, да што не замјере.
Нећу изаћи на протесте – то је највише што могу да учиним за организатора..!
Организатор добро разумије шта сам рекао. Одавде знам да им је јасна моја порука. Попази, ако није овако, пуцаћу се из оне танџаре.
Све што напишеш погодиш, исто и ја мислим, само не умијем баш тако да снитим. Нагрђено си се избирикао. И ја објеручке потписујем све што ти напишеш и потпишеш. Таман ћу уговор испод тебе и потписати – Анонимни.
Ево, да ти и додам – нећу са тијем и таквијем ни против такве и још црње власти – ако не празнословим ко што ми баста. Разумијемо се, ти напишеш, ја коментаришем, и опет се неђе нађемо.
Опрости што ти се јављам овако – смс – поруком, и што се анонимно потписујем као Анонимни. Ма, знаш ти ко сам ја. Добро си ми поручио, таман да не долазим, да се не пресвлачим, и ломим низ Морачу, и бламирам се. Нијесмо ми за бламажу још који дан. Мене нико не види ни кад банем.
Организатори нијесу оно што би требало да буду – како да они говоре у име народа. Колико ме памет служи, за то се бирају, и плаћају политичари. Тако је.
Прича се на сва уста да су те протесте уништили организатори. Може ли бити. У почетку, на протестима имаше на хиљаде и хиљаде, сад нема ниђе нико. Више пролазника него демонстраната. Од почетка је кренуло низа страну. Па кад све саберем, можда је таман тако. Ко је крив, ако нијесу они на челу. Нађи ми другога.
У овом писму нема љубави. Надам се, ни сујете. Немој га бацити. Ваљаће ти.
Анонимни може бити и отворенији, само, ради тебе, да не прећерам. Неко, са стране, може рећи да сам морално запуштен. Но, овога ми крста, рачунам да бих морално пострадао кад бих отишо на те протесте.
Ја сам, брате, Србин. А бити Србин је богатство. Нема богатства без Бога, ни господства без Господа, зборио је мој ђед Пуниша Милинков.
Неће ме водити Џемалу, па нека прећерујем, па кад ни ово писмо не би пуштили у штампу. И поред њега, има тамо комуниста. Нијесу комунисти никуд мрдали, не.
Руководство као да није обучено за протесте. Као да су странци, или глумци.
Да их не именујем – организатори су и смислили и сатрли протесте. Немој да ти сто пута исто поновљам. И, назови понекад. Ако не носиш мобилни, онда носи фиксни.
Пристајем, ево, ја сам патетичан, а ти си модеран. Но, то доље је ћићери смрад, и то прогласисте модерним – све мулта и култа – а, ја, у Брдима, повисоко, и даље видим. Прекардаших, но, такав сам ти. Још само двије да ти кажем, укратко – хоћу да ме води мој човјек. Нијесам ја дипломата, али и на протесте, и поред протестa, хоћу да ми је у прочеље мој човјек. Наводала је мене јабана.
Не замјери нешто, такав сам какав сам, јеби га, али тај сам, нећу на пазар. Колики сам толики сам, има и згоднијих и паметнијих, па иако не знаш ко сам. И међу анонимне, једва се угурах. Сви нагрнули у јавност. Немој ми јављати како су оновечери прошли протести, и одовде знам.
Доћи ћу на протесте, али, брате, на оне наше. Припази се док не дођем. Поздрави ми Гојка. Да није овог његовог канала, ништа не бих чуо. Свратите једном и прије избора. Баните.
Организатор сасвим добро контролише пропадање протеста..! Запамти то.
Знаш и ти оволико, само нећеш да се брукаш. Али има један који мора у брк да им скреше. Је ли ти стигла ова порука.
Ја, потроших, и Џемала…
Твој,
Анонимни.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Џемал, она Азра … из оне Пајовићеве комби странке, Бечић, Абаз (он је од њих најпоштенији), су друштво чији је задатак да се у ЦГ не промијени власт док се год чује да има Срба. А пошто је ЦГ српска државица Срба у њој никад неће нестати, џабе „кречи“ ово друштво.
Бећире, одлично си ово изложио, свака ти је Његошева.
Kad promjeniš nik promjeni i tekst pacovčino. Uguši se u svojoj mržnji prema Bećiru i DF u.
Да, да… Прво жути прслук, па онда и није баш толико жут, па Јоле вели у скупштини да му је жао Џемала, па онда Бећир вели да Џемал није Џемо него Кемо, па сад чекамо „нашега чојека“ да организује „наше протесте“, па тандара, па мандара… Само да се не сјекирају Андрија, Мићо, Будо, Медо, Бањо, Бранка, Милан и екипа… И да још среде да и Горан не остане без мандата… И да не заборавимо Јанка ако иђе буде мјеста… Срамота ме кога сам гласао.
Опет Бог,Срби и десно.
7-8 mandata,da Bog pomoze i svi kuci….
DF je potpuno pogubljen.
Значи,,ништа од жутија прцлука,свјецке револуције и прољевичарске,грађанске прдњаве.
Опет Бог,Срби и десно.