ИН4С

ИН4С портал

Удружење нафтних компанија: Измијенити уредбу о цијенама горива

1 min read

фото: Танјуг

Повећање цијена еуродизела за 10 центи на 1,54 евра и обје врсте бензина за по три цента на 1,62 и 1,66 евра, јесте девето поскупљење горива од почетка године. Да ли ће бити нових, зависиће од глобалне економије, али и од неких одлука Владе, казао је “Вијестима” генерални секретар Удружења нафтних компаније (УНК) Борис Спалевић.

У односу на земље региона еуросупер 95 од Црне Горе скупљи је само у Албанији док је у другим земљама јефтинији, а еуро дизел је јефтинији у БиХ, Хрватској, Македонији и на Косову.

“Поскупљење је било очекивано јер се тражња за нафтним дериватима појачала због љетње туристичке сезоне у Европи, повећаног саобраћаја, као и смањење производње у земљама ОПЕЦ-а, што је резултирало скоком цијене на међународној берзи, а као резултат тога имали смо ново поскупљење горива. Прогноза је засада незахвална јер нас очекује период од 14 дана до сљедеће промјене, док је БРЕНТ на данашњи дан преко 87 долара, а цијене ће зависити највише од глобалних дешавања, тако да не можемо прогнозирати шта ће се десити до краја августа када очекујемо нови обрачун”, казао је Спалевић.

Малопродајне цијене горива у Црној Гори одређују се уредбом, а највећи утицај након берзанске цијене има износ акцизе. Дозвољен минимални износ акцизе код еуродизела у ЕУ је 33 цента по литру а у Црној Гори је сада 44 цента, док је за дизел минимално дозвољена акциза 35,9 центи, а у Црној Гори је 54,9 центи. Маржа трговцима је фиксна без обзира на износ цијене. Уредба о цијенама горива потиче из 2002. године.

“УНК је покренуло иницијативу измјена појединих обрачунских елемената уредбе гдје указујемо да је застарјела јер многи параметри у њој више нису примјењиви. Зато фирме које се баве искључиво малопродајом горива трпе велике пословне баријере у дијелу спутавања пословања и оваквим непромијењеним стањем држава исцрпљује привреднике из ове бранше. Удружење је ангажовало реномираног стручњака и судског вјештака финансијско-економске струке који је установио и дао мишљење о неопходности хитних измјена постојеће уредбе, поготово за трошкове малопродаје и дефинисане бруто марже. У садашњој форми уредба спречава развој малих компанија, претежно изворно црногорских фирми, које, нажалост, не могу пословати и набављати гориво преко Луке Бар. Зато су измјене уредбе неопходне и хитне и овим путем апелујемо да надлежна министарства реагују брзо на предложене корекције које смо доставили Министарству капиталних инвестиција. Мора се наћи баланс између уредбе и спорних обрачунских елемената, као и висине акцизе, ако се жели створити услов за здраво пословање и стабилизовати цијене на тржишту, које не формирају нафтне компаније већ управо ова уредба за коју тврдимо да се мора мијењати”, казао је Спалевић.

Он је навео да уредба нема исти ефекат на све учеснике на тржишту.

“Пословање фирми које зависе искључиво од малопродаје горива је видно угрожено и уредба више не обезбјеђује очекивану маржу, јер су трошкови знатно увећани по многим ставкама.

Међутим, интерес из овакве ситуације тренутно може имати само једна монополска компанија која деценијама и себично користи ресурсе инсталација и складишта у Луци Бар, јер умањене и зависне трошкове малопродаје може покривати из пословања и добити кроз велепродају. У односу на њих, друге компаније у Црној Гори које се баве малопродајом горива и увозом роба друмским саобраћајем из лука Плоче и Драч видно су угрожене, а то су управо највише мање црногорске фирме, чије даље пословање је исцрпљено и доведено у питање”, казао је Спалевић.

Укинути монопол Југопетрола

„Разбијање монопола у коришћену инсталација у Луци Бар треба да буде интерес државе и грађана јер конкуренција увијек доноси позитивне промјене. Сама спорна приватизација Југопетрола из 2002. је осуђивана у ревизијама и од стране државних органа, али по том питању држава још није покренула или створила претпоставку да се појаве нови учесници у трговини нафтом и нафтним дериватима кроз набавку роба поморским путем“, казао је Спалевић.

Он је казао и да ће планирано формирање робних резерви за горива утицати на раст цијена, јер се новим предлогом Закона о обавезним резерварама тај трошак пребацује на крајњег купца.

„Управо због свега тога, апел привредника из ове бранше је да се озбиљно и хитно сагледа секторско пословање, јер оваквим недомаћинским понашањем биће угушена и доведена у питање ова јако значајна грана привреде“, казао је Спалевић.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *