Udice za sitnu ribu

Šta god da nam zapadnjaci vekovima rade, kod nas stalno tinja želja za prijateljstvom s njima, uprkos tome što je u svim njihovim različitim nastupima – uvek tu i jedna konstanta – gde god i ko god se nađe protiv Srba – oni su uz njih! Bože dragi – da li to oni samo misle da smo mi ludi – ili tu zaista nešto i ima…?!

Nema na planeti danas toga prostora koji je interesantniji za život od ovoga nedavno nazvanog Zapadni Balkan! Sad, nije da nigde nema lepših brda, planina, reka, polja, cveća i drveća, ali – izem ti ja sve te njihove lepote kad tamo ne žive Srbi – i to pravoslavni – e, tu je kvaka! Zbog te lepote mi se vekovima ne možemo kurtalisat od blagostanja kojima nas zapadnjaci obasipaju!
Šta nam sve kroz istoriju nisu pakovali, prosto ne znam koji nam je darodavac i dar otud bio izdašniji! Uglavnom, dužan nam niko od njih nije ostao! Ali, ja ću ovaj put samo o ovima iz Amerike koji nad nama, pojačano, bdiju!

Čitam kako se naš stari poznanik, a novoimenovani američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil, brifuje i sprema na put! Beograd će mu, izgleda, biti centrala odakle će u širokim krugovima na Zapadnom Balkanu da završi započetu Klintonovu politiku, čiji je i bio „ćinbenik“. I džak šargarepica je „smislio“! Što se štapa tiče – oni bez toga na put i ne polaze!

Otvori ti se on pre neki dan pred Odborom za spoljne poslove Senata, te mi tako saznadosmo da on ne odustaje od sprovođenja politike ’90-tih na Balkanu. Da poteže toliki put samo zbog polovičnih rešenja, na pamet mu ne pada, pa je odlučio da nam – opet – reši celokupno „srpsko pitanje“!

Kada je ’90-tih u Beogradu, kako sam kaže, „započinjao svoju diplomatsku karijeru“ – pamtimo ga kao beskrupuloznog izvršioca politike u kojoj je neskriveno uživao u svojoj surovosti prema Srbima.

Pošto su se od tada, i te kako, promenile globalne okolnosti, rešio je da sad bude „ljukav ka’ ljisica“, dok nas bude provlačio kroz novi niz hirurških zahvata. E, kad to prođemo, ima da ispadnemo k’o iz modle!

Pripremio nam je sve po segmentima – obećanja, udar na mozak, podmićivanja, rad sa podmlatkom u civilnom sektoru, obrađivanje Beograda po principu kuvane žabe, razne šargarepice i slatkoće, pa sve – do odricanja!

Što se tiče onih krupnijih imamo ih tri. Koji je tu bitniji, mrtva je trka, zato je i svejedno od kojega ću krenuti.

Za početak, ima da se Srbi odreknu „malignog uticaja Rusije i Kine“! Naravno, tu je i šargarepica: „Nije dovoljno reći da ima problema u prihvatanju kineskih i ruskih predloga…, već i da budemo spremni da pokažemo da mi nudimo alternativu. Da je ono što mi nudimo, bolje za Srbiju. I to će biti moja namera“?! Otkad sam ovo čula, ja dočekat ne mogu dok ne vidim sve te – udice za sitnu ribu – koje su nam spakovali?!

Sledeće odricanje ide prema Srbima u Republici Srpskoj. Legalista Hil organski ne podnosi to što je Banjaluka sad odlučila da se drži Dejtonskog sporazuma k’o pijan plota i što je navrla da vrati sve nadležnosti koje su joj po Dejtonu pripale, a u međuvremenu joj razni „Kristoferi“ oteli! Nije on ni da se ovo stanje – taknuto-maknuto – zabetonira, njemu je mnogo i to što je Srpskoj ostalo! Zato je pripremio čitav spisak onoga šta još treba „micati“ – sve dok se ne napravi unitarna bošnjačka BiH, a Srbi – ili neka se prepakuju u Bošnjake, ili neka žive kao nacionalna manjina, ili put pod noge – od volje im?! Za konačno „rešenje Srba preko Drine“ – pomoć će, kaže, tražiti u davljenju Beograda, kome je smislio „značajne razgovore na tu temu“?!

A, Kosovo i Metohija, e – to je vrh: „Uzajamno priznanje Srbije i Kosova je najbolji način za napredovanje“?! U prevodu – Srbija da se odrekne svetoga KosMeta, a recipročno će zato dobiti priznanje od Šiptaristana?! Ma, šta kažeš?! Znate, gosn’ Hil, ja nisam do sad kapirala da ste Vi – pored Vaših političkih veština – beskrajno duhovit čovek?! Tolika multitalentovanost zaslužuje duboki naklon!

Bože dragi! Da li to oni samo misle da smo mi ludi – ili tu zaista nešto i ima – kad kod nas stalno tinja želja za prijateljstvom s njima i pored toga što u svim tim njihovim različitim nastupima – uvek je tu i jedna konstanta – gde god i ko god se nađe na suprotnoj strani od Srba – Zapad i Ameri su na toj strani!

A kako nas tek obožavaju i oni i njihovi saborci, kad dignemo ruke od sebe, ili na sebe – mi smo makar majstori autošovinizma?! Tu što ih oduševimo, opisat se ne može!

Kod ovoga Hilovoga zaokruživanja Balkana, primetno je da se najmanje „oćitovao“ oko Crne Gore. Izgleda im tamo sve ide kako su zacrtali?! Ali zato saborci, Udruženje Bošnjaka Amerike i Kanade, bdi nada Crnom da slučajno ne skrene s puta!

Nakostrešili ti se oni otud preko okeana i spakovali joj oštar protest u kom traže da se u crnogorskom parlamentu ne izglasa predlog da se 13. novembar – dan Njegoševog rođenja – proglasi državnim praznikom?! Tvorcu „Gorskog vijenca“ zameraju što je to svetsko remek delo zasnovano na istorijskoj činjenici – istrage poturica! Crnu Goru treba naterati – da spali, a ne da slavi – i tvorca i delo, jer „je godinama izvor mržnje i sukoba između naroda koji žive u regionu“, pišu „zabrinuti“ Bošnjaci?! Pošto ni jedna optužnica ne može bez „Srebrenice“, pronašli su da je Njegoš i tamo lično mešetario – postavljajući „teorijsko utemeljenje bosanskog genocida“?!

Sad sam se ja našla u čudu! Ako Bošnjaci za sebe tvrde da su samonikli narod Balkana, koji nikad nikakve veze nije imao sa Srbima – otkud to sad njih uopšte „boli“ Njegoševa priča o istrazi poturica?! Pa poturice su Srbi koji su pod osmanlijama izdali svoj rod i veru, prešli na stranu okupatora i čak se, nekad žešće i od samih Turaka, protiv svoje braće borili?! Njegoš se gnuša poturica u svome rodu i kaže: „Ne bojim se od vražjega kota, neka ga je ka na grani lista, no se bojim od zla domaćega…“! Koliko ja znam „Gorski vijenac“, a skoro da ga znam napamet – „zlo domaće“ su – isključivo poturice! Bošnjake – pominja’ nije! Takvih u njegovo vreme nije ni bivalo

Sad, ja ne mogu da se razavetim – kako to nekoga ko „nikad nije bio Srbin“ – može da dotiče borba velikog Njegoša koju vodi protiv izdajnika u redovima svoga srpskoga roda?! I, šta sad neko ko „nema nikakvog dodira sa Srbima“, zamara mozak time kako ćemo mi Srbi čuvati sebe i koje ćemo metode koristiti prema okupatoru i domaćim izdajnicima i koga ćemo i kako u stihove metat?! Ma, opušteno, brate – kad već ionako „nikad niste bili Srbi“?!

Bože dragi – koje mi ludilo ovde živimo?! Dobro smo, u pamet, ostali!!!