• Издвојено

УЧК на Косову и у Албанији контролисао најмање 159 логора: Србија прикупила прецизну документацију

5 година ‎ ИН4С

На основу прикупљене документације о тим логорима могу се очекивати и нове оптужнице, најавио је Милован Дрецун

УЧК

Председник Радне групе за злочине ОВК и шеф скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун изјавио је за Косово Онлајн да се на простору Косова и у Албанији налазило најмање 159 логора које је контролисала УЧК, а за које постоји прецизна документација Радне групе.

Према његовим речима, неки од њих нису постали део оптужнице Специјалног суда у Хагу и на основу њих се може очекивати подизање нових оптужница.

„Ми смо поделили те тајне, илегалне притворе по зонама одговорности УЧК, да бисмо дошли до одговорних који су их контролисали. Постоје људи који су водили те логоре у којима су мучили и убијали људе и постоји командна одговорност команданата тих оперативних зона УЧК, јер су се затвори налазили на њиховој територији“, рекао је Дрецун.

Према његовим речима, у питању су оперативне зоне ОВК – Лаб, Шаља, Дреница, Неродимље, Паштрик, Дукађини и Карадак, уз локалитет на северу Албаније.

„У оперативној зони УЧК Лаб је било 10 логора. Командант је био Рустем Мустафа звани Реми. У зони Шаља налазило се 13 логора, а командант је био Рахман Рама. У зони УЧК Дреница је било 16 логора, а ту је командант био Сами Љуштаку, док смо у зони Неродимље регистровали 18 илегалних затвора који су се налазили под командном одговорношћу Шукрија Бује, као и Бега Бајрама, а после Муслија Исака званог Черчиз. Када је у питању оперативна зона УЧК Паштрик, тамо је било највише, чак 37 логора, а командант је био Екрем Реџа. У оперативној зони Дукађини налазила су се 33 логора, и ту је командант био Рамуш Харадинај. У зони УЧК Карадак, ту је било 26 логора и ту је командант био Исуфи Ахмет звани Реџа. На северу Албаније смо утврдили постојање шест тајних логора“, рекао је Дрецун.

Он је навео да се на основу документације о тим логорима могу очекивати и нове оптужнице.

„Ако буду и даље наставили са подизањем оптужница, онда су команданти ових зона ти који би требало да се нађу на овим оптужницама, између осталих. Они су споменули два логора у Албанији, али ми знамо за шест најмање„, објаснио је Дрецун.

Он је подсетио да су због тога у Албанији формирали радну групу у парламенту која би требало да утврди да ли су тачни наводи Дика Мартија да су тамо почињени злочини.

„Међутим, тај који треба да води радну групу рекао је одмах да ће они доказати да није било злочина. То указује да је циљ радне групе да се негира да су на територији Албаније почињени злочини, и да се тиме избегне одговорност Албаније. Међутим, Албанија је преко оптужнице против Тачија и ове тројице увучена и има одговорност за почињене злочине. Не може да каже да није знала шта се дешавало, да није имала контролу. Размишљам да ли да наша радна група упути позив за један састанак, да им презентујемо сазнања о злочинима које је починила ОВК на северу Албаније, а ако их буде занимало можемо да им дамо податке и за територију Косова и Метохије. Тако да не могу после да кажу да нису знали“, истакао је Дрецун.

Сматра да се то ради због међународне јавности, како би се покушало да се скине одговорност са Албаније за злочине, јер оптужница, како је рекао, тешко терети и Албанију, преноси Косово онлајн.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: