„Учињен“ – нови црногорски израз за корумпираног политичара

Оставка министра у Влади Црне Горе Павла Радуловића због корупције два његова сарадника политички је преседан на западном Балкану
Оставка министра развоја и туризма у Влади Црне Горе због умијешаности двојице владиних службеника у корупцијске афере изазвала је велику медијску пажњу у Црној Гори и земљама регије. Иако су земље западног Балкана оптерећене корупцијом, оставке владиних функционера врло су ријетке.

Министар Павле Радуловић рекао је на ванредној конференцији за новинаре у Подгорици да су грађевински инспектори Зоран Бошковић и Владан Јуретић осумњичени да су рекетирали бизнисмена Бошка Ненезића како би му омогућили да настави градњу објекта у Будви упркос истеклој дозволи, због чега је он поднио оставку коју је назвао моралним чином а цијелу аферу његовим професионалним пропустом.

„Као грађанин, ужасно сам погођен“, рекао је Радуловић.

Једна оставка недовољна за оптимизам

Према извјештајима домаћих и међународних организација, корупција и непотизам у државним институцијама међу водећим су разлозима због чега земље западног Балкана (Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Косово, Македонија и Србија) тешко остварају напредак.

На недавној панел-дискусији у Њујорку, коју су заједно организовали Институт Хариман Универзитета Колумбија и Универзитет Ексеса (Велика Британија) закључено је да садашњи степен корупције доводи до тога да Западном Балкану поново пријети ратна хистерија из деведесетих, те да је потребно што прије поспјешити владавину права у тим земљама.

Далиборка Уљаревић из Центра за грађанско образовање у Подгорици рекла је да се слаже да оставка министра Радуловића може бити важан корак ка развоју демократије у Црној Гори, али за њу морална оставка једног министра још не може бити довољна да би грађани имали разлога за превелик оптимизам. Не мисли да би на Западном Балкану могло тако брзо доћи до позитивне промјене односа према државним институцијама и друштву, барем не унутар самих тих институција, па рјешење на првом мјесту види у промјени свијести самих грађана, који механизмима демократских избора могу оснажити политике и институције.

„Далеко смо ми од државе функционалне владавине права и развијене демократске политичке културе да би се чин оставке једног члана Владе тумачио као уобичајен потез. Стога је важно одлуку Радуловића истаћи и поздравити јер она доприноси потребној ревитализацији института одговорности у црногорском политичком спектру. Наравно, не треба имати илузије да ће то на многе утицати, а посебно имајући у виду да је било других који су оставку и прије њега требали понудити“, каже Уљаревић за Ал Џазиру.

Корупција као легитимно занимање

Повлачећи паралелу између Босне и Херцеговине и Црне Горе, Ивана Корајлић из „Transparency International BiH“ каже да су у тој земљи у правосуђе именовани људи који су претходно били осуђивани, што је за њу јасан индикатор да се не може очекивати ни да другачији однос буде према носиоцима извршне и законодавне власти.

„Дошли смо тако до ситуације да је корупција постала потпуно транспарентна, да највиши званичници јавно признају своју умијешаност уз коментар ‘Да, па шта?'“, каже Корајлић.

„И грађани, без обзира на незадовољство, помирили су се са чињеницом да су сви исти и, што је још горе, да се не може ништа урадити. Навикли су се на бахатост и безобразлук, изгубили наду да се грађани питају и због тога на крају и имамо ситуацију да оволико људи одлази из земље“.

Друштва на Западном Балкану немају систем заснован на заслугама него конце управљања држе клијентелистичко-непотистичке везе, којима је у фокусу партијски или партикуларни, а не јавни интерес, па им самим тим ни одговорност није иманентна, сматра Уљаревић, док Корајлић каже да се изборне побједе осигуравају притисцима, куповином гласова и злоупотребом буџетских средстава, па се политичке странке и њихови кандидати уопће не боре за интегритет.

„Код нас (Црна Гора) одомаћио се и један израз, ‘учињен’, као сажети опис за оног ко је спреман да злоупотреби јавна овлашћења да би учинио неку услугу рођаку, партијском другу, пословном партнеру, односно неком са ким има одређену релацију и стварни или претпостављени лични интерес. Такав ‘учињен човјек’ је неко ко још, нажалост, има веће разумијевање јавности него онај који ће се досљедно придржавати закона и својих овлашћења. Посљедично, у таквом амбијенту ни политичке партије не морају водити рачуна о томе да им функционери буду људи са интегритетом и кредибилитетом него се и оне радије окрећу онима које лакше могу контролисати, а који ће и поистовјетити свој и партијски интерес знајући да их једино таква партија штити од неријетко и кривичних поступака чији би предмет били у развијеним демократским друштвима“, каже Уљаревић.

„Укратко, морамо да мијењамо доста тога у стању грађанске свијести, а то не иде брзо ни лако иако има одређених помака“, закључује Уљаревић.

Извор: Армин Аљовић – (Al jazeera Balkans)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: