У Теслином родном мјесту готово да и нема Срба: На литургији само свештеник
1 min read
Српске породице у Госпићу, којих је прије рата било на десетине па и стотине, данас се могу избројати на прсте. Самим тим и више него често дешава се да на литургијама у цркви Светих апостола Петра и Павла у Смиљану нема никога осим свештеника, попадије и њихово двоје дјеце.
Тешко је очекивати, нарочито у данашњим околностима и с обзиром на однос Хрватске према протјераним Србима и њиховој имовини, да се ситуација окрене и да се они почну враћати и живјети тамо гдје су и рођени, али искра наде и даље тиња.
Парох госпићко-смиљански Драган Михајловић, који већ осму годину службује у Смиљану у цркви Светих апостола Петра и Павла, говорио нам је о томе како данас живе Срби у Госпићу, колико их је остало те да ли се и колико људи враћа на своја огњишта.
– У Госпићу је данас остало свега седам српских породица, а до посљедњег рата било их је више од 56 одсто. Од тих седам породица, чланови из три су запослени у болници или у приватним фирмама, док су остало пензионери – казао је “Гласу” свештеник Михајловић, који је поријеклом из Републике Српске, односно из Бијељине.
Због тако малог броја Срба данас у Госпићу, наводи, понекад се деси да нико не дође на свету литургију.
– То се посебно дешава у зимском периоду, тако да на литургији само будем ја, попадија и наше двоје дјеце. Господ Исус Христос је рекао: “Гдје су двоје или троје сабрани у име моје, онда сам и ја са њима”. Тако да литургије редовно држимо и онда када нема никога – наводи свештеник Драган који је у Госпић стигао 2016. године и био први православни свештеник који је од 1991. године заноћио у том граду.