• Друштво
• Политика

У Србији живи 277.890 присилних миграната из СФРЈ

10 година ‎ Агенције

У Србији живи 277.890 присилних миграната са простора бивше СФРЈ, њихова просечна старост је 43, 3 године, највише их је у Војводини.

То је речено на представљању публикације „Две деценије избеглиштва у Србији“ коју је објавио Републички завод за статистику.

Према речима ауторке публикације Весне Лукић, у Војводини живи 51, 3 одсто, а најмање их је у јужној и источној Србији, свега 4, 9 одсто од укупног броја присилних миграната.

Посматрано по општинама, навела је она, највеће учешће присилних миграната у укупном становништву забележено је у општинама Шид, Инђија, Сремски Карловци, док их је најмање у Сјеници, Тутину и Лебану.

Лукић је нагласила да су за присилне мигранте који су учествовали у унутрашњим миграцијама привлачнија била градска насеља.

„Од укупног броја унутрасњих миграната 57, 3 одсто се преселило у градове“, истакла је она.

Лукић је рекла и да највећи број присилних миграната радно способно, а највише су заступљени у услужним делатностима.

„Највећи број ових лица ради у трговини, њих 22.325, а затим у прерађивачкој индустрији и грађевинарству“, рекла је она и додала је најмањи број присилних миграната запослен у областима некретнина и рударства.

У популацији присилних миграната, међу којом је 50,7 одсто жена, неписмено је 4.055 старијих од 10 година, од цега 3.461 жена, а 594 мушкараца.

„Циљ публикације је да обезбеди релевантну основу за препознавање потреба и проблема присилних миграната и њихових породица и да допринесе стварању мера економске, социјалне и здравствене политике за побољшање животних услова тих лица“, навела је Лукић.

Она је објаснила да се у публикацији, која је базирана на резултатима Пописа становништва, домаћинства и станова из 2011. године, анализирају демографске, образовне, социјалне и друге карактеристике присилних миграната са простора бивше СФРЈ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: