U Srbiji 65 žrtava trafikinga za šest meseci ove godine

Za prvih šest meseci ove godine u Srbiji je indentifikovano 65 žrtava i potencijalnih žrtava trgovine ljudima, rekla je direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima Sanja Kljajić upozoravajući da su najugroženije marginalizovane grupe stanovništva, ali da, ipak, trgovina ljudima pogađa sve u društvu.

“U prošloj godini indentifikovano je 79 žrtava koje su uglavnom eksploatisane seksualno, radno, putem sklapanja prinudnog braka, prosjačenja…Za prvih šest meseci u Srbiji indentifikovane su 53 žrtve i 12 potencijalnih žrtava”, rekla je Tanjugu Kljaić.

Tako se, kaže Kljajić uoči 18 oktobra – Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima, ove godine može očekivati da broj žrtava bude i veći od prošlogodišnjeg.

Ona je istakla i da je od 53 slučaja, u kojima su identifikovane žrtve, seksualna eksplatacija bila zastupljena u 19, a radna u 20 slučajeva.

Navodeći da pažnja treba da se obrati i na žrtve prinudnog sklapanja braka, Kljajić je ukazala da je u prvih šest meseci ove godine zabeležen jedan takav slučaj, a prošle godine šest.
“Statistika ne govori da je to neka značajna pojava, međutim to jeste značajno, jer se osnovno pretpostavlja da postoji mnogo veći broj žrtava.

Tako bi u narednom periodu trebalo raditi na akcijama usmerenim ka otkrivanju i suzbijanju takvih pojava’’, rekla je Klajić.
Ona je istakla i da se trend menja u pogledu da li se radi o unutrašnjoj trgovini ili o trgovini sa međunarodnim elementom, odnosno da li su u pitanju domaći ili strani državljani koji su indentifikovani na teritoriji Srbije.

Prema njenim rečima, za razliku od prethodnih godina kada je bilo mnogo više stranih državljana može se reći da sada prednjače domaći državljani .

Kljajić je istakla i da su istraživanja iz ranijih perioda govorila u prilog tome da postoje zemlje porekla, tranzita i destinacije žrtve.

Prema njenim rečima, u početku, kada je problem trafikinga postao vidljiv žrtve trgovine ljudima dolazile su iz bivšsih socijalističkih zemalja u kojima je trajao period tranzicije i završavale su u zemljama zapadne Evrope gde su očekivali drugačiji i noviji život.
‘’Tada se moglo govoriti da su te žrtve poticale iz istočnih zemalja i da su destinacija bile razvijene, bogate zemlje. Sada Srbija predstavlja i zemlju porekla i zemlju tranzita i zemlju destinacije, a imate takvu situaciju da su žrtve vrbovane u istom gradu u kome su kasnije i eksplatisane”, rekla je Klajić.

Tako je, prema njenim rečima, jedan grad postao grad porekla i grad eksplatacije.
“O tome govore i brojke koje pokazuju da od 53 indentifikovane žrtve, čak 32 vodi poreklo iz Srbije. Zato treba preduzimati aktivnosti u smislu prevencije na nacionalnom nivou jer se promenila situacija. Naše žrtve nisu više iz Moldavije, Belorusije, Rumunije već najvećim delom upravo dolaze iz Srbije”, upozorava Kljajić.

Kada je u pitanju pol, ona kaže da su žene u većem broju žrtve trgovinom ljudima, mada da se u nekom narednom periodu može očekivati drugačiji trend jer je sve više radne eksplatacije kojoj su više izloženi muškarci.

Ocenjujući da seksualna eksploatacija još uvek prednjači, ona je kao primer navela i prošlogodišnje podatke prema kojima su, od ukupno 79 indentifikovanih žrtava, 42 eksploatisane putem seksualne prinude, dok je bilo 12 žrtava radne eksplatacije.

Prema njenim rečima, kada je u pitanju starosna granica može se reći da je od 79 žrtava 33 njih imalo manje od 18 godina, a da je bilo 46 punoletnih žrtava.
‘’Zabrinjava trend porasta maloletničke trgovine ljudima. U budućnosti nam predstoje istraživanja koje su to grupacije stanovništva najviše pogođene i odakle dolazi to povećanje broja maloletničkih žrtava’’, rekla je Kljajić.

Ocenjujući da su najugroženije marginalizovane grupe stanovništva, odnosno populacija koja potiče iz disfunkcionalnih, siromašnih porodica gde je prisutna nezaposlenost, loša materijalna situacija, ona je napomenula da se trgovina ljudima ne dešava “tamo nekom, već da je prisutna ovde i pogađa sve nas”.

Kao primer, direktorka Centra je ukazala da postoje slučajevi u kojima su žrtve deca sa beogradskog asfalta, sa završenom srednjom šklom, iz porodica koje se ne mogu okarakterisati kao disfunkcionalne.
Ona je istakla i da Centar obavlja formalnu indentifikaciju žrtava koje uglavnom prijavljuje policija.

Kljajić je istakla i da se podaci o mogućim žrtvama dobijaju i od nevladinih organizacija, kao i od institucija socijalne zaštite.
‘’Centar ima dežurnu službu 24 sata tako čim neko dođe u kontakt sa žrtvom obraća se našoj službi koja u roku od 24 sata izlazi i vrši indentifikaciju’’, kaže Klajić i dodaje da indetifikaciju nije često moguće definitivno okončati u tom periodu imajući u vidu o kakvim traumama se radi.

Prema njenim rečima, ponekad proces indentifikacije traje i tri meseca žrtva mora fizički i psihički da se oporavi.