U raspopa Miraša oči Pavelića, krv Luburića, prokletstvo Drljevića
1 min read
Mihailo Medenica
Piše: Mihailo Medenica
Pogrešna je i pogubna tvrdnja da rečima avetnog sektaškog šamana Milogorja- Mirašu Dedeiću ne treba davati značaja, naprotiv, valjalo bi odgovarati na svaku reč sedobradog duševnog bolesnika, jer samo tako postoji šansa da se Crna Gora i Srbija iščupaju iz đavoljih kandži stare barabe!
Ništa što ta fukara kaže nije naivno, svaka njegova reč kipti suštim zlom i mržnjom, a ukoliko mu se povazdan ne odgovara vremenom će njegovi pasjaluci postat besede i propovedi, zavešće neki mlad, naivan, nakrivo nacionalno nakalemljen svet, a oni su ti koji će sutra još grđe od njega udarati na sve sveto i zavetno u Crnoj Gori i Srbiji!
Miraš je nesporno šizofrena prikaza, ali odlično služi kao bomba sa usporenim ali razornim dejstvom i, ponavljam, valja tu pogan svakodnevno demontirati i ististirati na dijagnozi: đavoloimana budala!
Vazda valja napominjati da je do juče bio zaklet u svetu Srpku pravoslavnu crkvu, svetosavac, Srbin do koske koje su mu vremenom izjele gordost, svakojaki gresi i gola, bezočna krađa zbog koje je i izopšten iz SPC!
Kao takav, ogoljeni lopov i ludak, očajnik, dao se u đavolje virove mlateći nekakvim žezlom i krstom iz njih, zapravo vitlajući trozupcem i pentagramom…
Miraš maniti je, za vas koji mu verujete a mogao bih se životom zakleti da mu ne verujete ni reč, pogubniji negoli za nas kojima je jasno da je reč o duševnm bolesniku na radnoj terapiji kod jednako obolelog Mila repatog Đukanovića!
Propoveda li pomenuta spodoba išta osim patološke mržnje, laži i duševne gube?!
Vala, baš ništa osim toga, a ako je to ono za čim se vodite i ušta birate da verujete putevi su vam mračni i lelejski!
Zapitajte se, lutalice, koja vam i kakva to opasnost preti od crkve u kojoj ste kršteni, u kojoj su vam kolena do u nedogled krštavana, crkva za koju su ne pitajući za cenu i vaši preci bili spremni da postradaju?
Mislite li da su grešili? Da su bili zavedeni i porobljeni svetosavljem?!
Pa, ako su oni grešili što ste onda vi do njihov greh i greška, a sebe jedino tako možete doživljavati ukoliko se Miraševo- Milovoj sekti priklanjate!
U tom slučaju nemate ni juče a bogami ni sutra, jer oba su vam uklesana na praotačke kamene belege i upisane u knjige crkve koja vas je kao majka i zadojila i odnegovala i načinila ljude od vas!
Crkva, majka, koje se odričete i na koju potežete dimiskiju ne shvatajući da svaki puta kad zamahnete na nju- odsecate deo po deo sebe…
Nudi li vam duševni bogalj hrišćanstvo, pravoslavlje?!
Koje se to kukavno pravoslavlje temelji na suštoj, ognjenoj mržnji i želji da je u komšije, brata, više grobova negoli kolevki?!
Koje to pravoslavlje poziva na satiranje bogomolja pravoslavnih i progon onih koji se mole za spasenje duša vaših, do isto ono koje su Sekula Drljević, Maks Luburić i Ante Pavelić proizveli u „pravoslavlje“ na „liturgiji“ preklanih vratova dece, žena, staraca, nemoćnih, odlučnih da ikonu i kandnilo brane dok je daha u njima?!
Zagledajte se u nesreću bradatu i videćete oči Pavelića, krv Luburića, prokletstvo Drljevića, sabrano i oživljeno u jednoj spodobi!
Mi, vaša braća i sestre znamo u koga i šta verujemo!
Znamo za šta na valja postradati jer je od života veće, a zate li vi?!
Vi, verujući u neveru nemate za šta postradati jer ste stradali samom verom u te „putire“ u kojima nije krv Hristova već vaših predaka i potomaka, kojom vas pričešćuju!
Kad vas nagnaju da pred nas s ikonama stanete s isukanim dimiskijama hoćete li udariti i pasti plačno na kolena?
Mi se molimo za vas, čuvamo dovoljno mesta na našemu putu da imate gde uteći u pokajanje, nosimo i vaše krstove dok vas mitropolit đavoljo- krvnički tovari stenjem i kamenom, ubeđujući vas da je naopak krst jednako krst!
Dozovite se sebi što pre, jer zadnje je vreme!
Ne za nas, ništa on i ona božanska mu pogan ne mogu učini svetoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ali vama mogu i hoće doveka!
Ogreznete li u veru mržlje, laži i krvi- sudnjega dana ćete dozivati Boga, a na vapaje će vam se odazvati onaj čiji ste trouzbac, račvasti jezik i rogove primili za svetinje!
Mi ćemo se, vaša braća, doveka moliti za vas, no je strahotno što vi u molitvi za sebe nećete moći da pronađete sebe, ni da se setite imena svojega!
Prezrite otpadnike od vere, duše, ljudskosti, da vas sutra ne bi prezirali potomci koji će koren i idenitet tražiti na gomili peplišta sagorelih duša…
Na budalaštinu čovjek se ne može navići niti oguglati jer ona mijenja svoj oblik svakog trena.Ona ne poznaje bit,suštinu,istinu,ljudskost moral,čast i ništa dobro.Zato se moramo sa njom boriti do poslednje kapi krvi zbog predaka i budućih pokolenja!
Velikom ceremonijom u katoličkoj crkvi Svetog Ivana u budvanskom Starom gradu, počasni konzul Austrije u Crnoj Gori Milan Mrvaljević svčano je promovisan u viteza Reda Svetog Lazara od Jerusalima za Crnu Goru.Riječ je o vjerskoj zajednici koja je u Crnoj Gori zvanično registrovana 2007. U Crnoj Gori ustanovio ju je poglavar CPC, mitropolit Mihailo, koji je ujedno i njen prvi član u našoj zemlji.Kojoj crkvenoj zajednici Miraš pripada?
Nebi trebalo da vaš cijenjeni portal gubate sa imenom,prezimenom i likom sotone kakav je dedeić(ne zaslužuje ni ime da mu se velikim slovom napiše)!!!