У отрованим душама које се свакодневно хране мржњом не може побиједити љубав
Јово Пејовић
Пише: Јово Пејовић
Нијесмо ми толико уморни од гуравог живота, колико смо уморни од превара, разочарења и издаја. Осјећамо се уморним и од понављања истих грешака због којих деценијама тапкамо у мјесто, умјесто да покушамо пронаћи заједничке вриједности око којих би се окупили сви за добро Црне Горе.
Чини се да у Црној Гори политичар може бити свако: и лопов и лажов и криминалац и преварант и шпијун и издајник, али човјек тешко, баш тешко. У Црној Гори, политичарима може бити све, да хиљаду пута једно те исто питање тумаче на различите начине и изнова траже оправдање за све грешке које су правили. Да јуче говоре једно, а данас друго. Да једне те исте људе јуче називају пријатељима, а данас непријатељима и обрнуто.
И то све пролази некажњено од оних који су позвани да оцјењују њихов рад. Једина разлика између чланова неке политичке странке и навијача неког спортског клуба је у томе што навијачи клуба кад резултати изостану скандирају:”Управа напоље”, а чланови странке ћуте. Политичари којима старатељи диктирају што треба да раде преплавили су Црну Гору. Зато су њихове слободе да сами доносе одлуке ограничене или онолике колико им то старатељи дозволе.
Данас је политичка сцена Црне Горе у недостатку озбиљне државничке политике пуна трачарења и подметања којих се гнуша поштен свијет, а у којима ужива полусвијет. Све важне државничке функције су обешчашћене захваљујући људима који их нијесу били достојни. Тај тренд се и даље наставља јер више и није препорука за обављање државничких функција знање и морал личности које на њих претендују већ оно што је у супротности са овим вриједностима.
Зато како ствари тренутно стоје не треба очекивати ништа ново, а што већ нијесмо видјели било да се ради о вриједностима или о личностима. Јер у отрованим душама које се свакодневно хране мржњом не може побиједити љубав.
Да би се политичка сцена очистила од оних који политичке функције доживљавају као пут за стицање личних привилегија потребно је највећи број политичких и државничких функција ограничити на један, евентуално два мандата. Тиме би се зауставио монопол и борба за фотеље на живот и смрт коју деценијама држе и воде појединци на разним функцијама. А није ни поштено да се једни те исти како то стално истичу жртвују за народ и државу. Вријеме је да их одмијене неки нови и подијеле терет.
