У октобру 1997. године у Црној Гори последњи пут одржан други круг предсједничких избора
1 min read
Фото: ИН4С
У недјељу 2. априла по први пут од када је Црна Гора постала независна држава одржаће се други круг предсједничких избора. Од када је Црна Гора увела вишестраначје и непосредно бирање предсједника на изборима, у недјељу ће грађани послије 26 година опет гласати у другом изборном кругу. Црна Гора је од 1990. године изабрала само три предсједника, и то: Момира Булатовића (у два мандата), Филипа Вујановића (три мандата) и Мила Ђукановића (два мандата), а те 1997. године управо су Момир Булатовић и Мило Ђукановић одмјерили снаге у другом кругу предсједничких избора, пише Борба.
Избори за Предсједника Републике Црне Горе су били редовни избори за ту функцију и одржани су у октобру 1997. године. Први изборни круг је одржан 5. октобра, а други 19. октобра. На изборима је учествовало осам кандидата, а иако је добио највише гласова у првом изборном кругу, Момир Булатовић није освојио и законом прописану натполовичну већину, тако да су у други круг ушла двојица првопласираних кандидата, Булатовић и Мило Ђукановић.
Раскол у ДПС-у
Предсједничким изборима претходило је бурно политичко прољеће и љето, које је обиљежио расцјеп у тада јединственој Демократској партији социјалиста. Булатовић је Ђукановића и његове министер-присталице у Влади проглашавао носиоцима „опште криминализације друштва“ који користе „полицију у политичке сврхе“, приговарајући им на енормном личном богаћењу. Са друге стране, Ђукановић је свог дојучерашњег саборца и партијског шефа, предсједника Црне Горе Момира Булатовића оптуживао за издају интереса Црне Горе, да је слуга Слободана Милошевића, те да „Црну Гору жели да врати уназад“.
Булатовић је затражио да сједница ГО ДПС 11. јула 1997. Године буде отворена за јавност, али новинарима није омогућено да уђу у зграду Владе. Према тадашњим медијским тумачењима, Булатовићу је било јасно да улази у изгубљену битку јер је изгубио већину у ГО. Због тога је желио присуство јавности како би на тежини добила његова тврдња да је ријеч о сукобу поштених и непоштених, при чему би медијски притисак успио да донекле утиче на однос снага у партији који се радикалано промијенио од марта исте године, када је Ђукановића подржало само седам чланова ГО.
Булатовић је тврдио да нису створени регуларни услови за рад, након чега је за 23. август заказао конгрес ДПС, одредивши и одбор за припрему конгреса. Након што је Булатовић закључио сједницу ГО, скоро двије трећине, 62 члана ГО, наставило је са радом, оцјењујући да постоји статутарни основ за то, док су 34 члана напустила сједницу са Булатовићем. У оквиру прве тачке дневног реда разматрана је одговорност Булатовића за стање у партији, након чега је он смијењен са мјеста предсједника ДПС-а са 58 гласова, док су четири била уздржана. На његово мјесто изабрана је Милица Пејановић-Ђуришић, тадашњи потпредсједник ДПС.
Булатовић и Ђукановић кандидати ДПС-а на изборима у октобру 1997. године
Након јулске седнице ГО ДПС, Булатовић и његове присталице су на свом конгресу одржаном 16. августа одлучили да своју странку, такође, назову ДПС, а да њихов кандидат на предсједничким изборима буде Момир Булатовић. Уставни суд Црне Горе је Ђукановића „потврдио“ као јединог кандидата ДПС, након чега је Булатовић неколико мјесеци касније формирао Социјалистичку народну партију. На питање да прокоментарише своје шансе за предсједника Црне Горе у трци са Булатовићем, Ђукановић је након седнице ГО новинарима рекао да ни у једну политичку битку не улази без уверења да ће бити и побједник. „Имам одличне претпоставке за то: подршку странке и подршку Главног одбора“.
Најзначајније опозиционе и мањинске странке су 25. августа 1997. године склопиле споразум којим су се обавезале да на предсједничким изборима неће имати своје кандидате, чиме су остварени предуслови за њихову подршку кандидату Милу Ђукановићу. Споразум су потписале: Народна странка, Либерални савез Црне Горе, Странка демократске акције Црне Горе, Демократски савез у Црној Гори, Демократска унија Албанаца и Социјалдемократска партија Црне Горе. У подршци Милу Ђукановићу посебно се истакло тадашње руководство Народне странке, на челу са Новаком Килибардом.
To je bilo kad je ova olos prevarila momira