• Насловна
• Политика
• Топ 0

У одговору Абазовићу подсјетио нас је још једном каква је пошаст владала Црном Гором три деценије!

1 min read

2 године ‎ ИН4С

Мило Ђукановић

Као што сав пас није у лајању, тако сав човек није у ономе што каже.

Ову мудру изреку Николаја Велимировића коју је често помињао и блаженопочивши митрополит црногорско-приморски Српске православне цркве Амфилохије, могли смо да чујемо више пута.

Велика је мудрост пронаћи човека иза језика и оценити пса ван лајања, указивао је златоусти српски богослов Николај Велимировић, истичући да је Свечовек чуо све језике живих, но ниједан му се није учинио мање нечист од ћутања испод очију, у којима се светли истина.

Међутим, након данашњег одговора бившег шефа организоване криминалне банде и узурпатора институције Предсједника Црне Горе, Мила Ђукановића, по ко зна који пут до сада је потврдио да је он, заправо, сав у ономе што каже.

А, казао је, заиста, свашта.

У тренутку смо се двоумили да ли да „сецирамо“ дио по дио његовог писанија, процијенили смо, заправо, да је свака реченица историја за себе и један мали приказ ко је све ово вријеме облачио Црном Гором, безмало три деценије.

Стога, одлучили смо се да Ђукановићев есеј пренесемо интегрално.

***

„Надао сам се да нећу морати понављати веома тешку, али тачну оцјену-да је потписивање Темељног уговора од стране премијера Дритана Абазовића са СПЦ највећа издаја Црне Горе након 1918. Ипак, морам, јер данашњим хвалоспјевом поводом годишњице те велеиздаје премијер потврђује и своју особину беспризорног манипулатора.

Рачунајући ваљда на плиткоумност и кратко памћење Црногораца, премијер нам сугерише да је одрицање од сакралног блага и културно-историјског идентитета Црногораца политички подвиг којег треба прославити. За толико безобразлука није довољно бити само велеиздајник и патолошки лажов, треба бити и без трунке морала.

Вријеђајући здрав разум Црногораца надробио је у ображложењу тог свог недјела све што једном шарлатану може пасти на памет.

Сами тај чин има дугу предисторију сложености црногорско-српских односа. Али, да не мијешамо озбиљне теме наших историјских неспоразума са политичким дјеловањем једног лакосјенастог, властохлепног, издајничког маргиналца… Који је себи дао за право да у циљу допадљивости неким иностраним менторима понавља епохалну политичку глупост како су тобоже балкански национализми инспирисани корупцијом. Па испада да је више од 8 хиљада људи у Сребреници убијено из коруптивних побуда. Тако суди памет и морал случајног премијера Црне Горе.

Но, поводом његовог данашњег славља важно је подсјетити се неких датума из новијег доба.

Црна Гора је и у ратовима 90-их и у бомбардовању СРЈ ‘99. потврдила своју отвореност, хуманост, пожртвованост, солидарност… Да то није био случајан узлет потврдила је политички и 2022. године дајући најважнију политичку позицију у држави припаднику мањинског народа, који је на изборима завриједио неколико процената подршке. Можда би неко могао покушати да релативизује тај велики искорак савремене Црне Горе у афирмацији мултиетничке демократије тврдњом да је то било изнуђено ослобађањем од дотадашње апостолске Владе која је све радила да грађанску и секуларну Црну Гору преобрати у српску и теократску државу под управом СПЦ.

Али и то би била манипулација Абазовићевог типа по рецепту власника Вијести, његових креатора, да се направи што мутнија мочвара у којој се све што вриједи обесмишљава и релативизује. Али нико не може да оспори да је Црна Гора давањем премијерске функције представнику мањинског народа без изборног повјерења направила корак од седам миља, што је незамисливо не само у региону, него и у ширем окружењу, у демонстрацији искрене припадности политичком моделу мултиетничке демократије.

И како нам је то Абазовић вратио? Тако што је дао себи за право да закулисно (убијеђен сам из користољубља) иза леђа стручне, научне и доброг дијела политички релевантне јавности, преко кољена пресијеца историјске, вишевјековне контроверзе црногорско-српских односа. Тако што ће се тим потписом одрећи културно-историјског и националног идентитета Црногораца, а тиме и реалног основа за постојање независне државе Црне Горе.

Излазећи у сусрет идеолозима и политичким протагонистима великосрпске идеје о Црногорцима као цвијету српства и Црној Гори као ‘српској Спарти’. Поништавјући тиме херојску тековину одбрањеног права на слободу и независност наших предака, од Петровића, преко комитског покрета, 13. јулских устаника и партизана до политичке генерације Јовановића, Милатовића, Ђурановића, Жарковића, Брајовића, Орландића… који су се у времену социјалистичке Југославије промишљено и храбро супростављали асимилаторским настојањима из сусједства. Наш несрећни премијер би све то да поништи и да затре и сјећања на та историјска достигнућа. Не водећи рачуна о чињеници да то њему не припада. Ни по којем основу. Сјетимо се само колико смо пута од представника бошњачког и албанског народа у Парламенту чули да не желе да пресуђују у црногорско-српским политичким неспоразумима који имају дубоке историјске коријене.

Иако је грађанска Црна Гора државни дом свих нас заједно, овај резон поштених и одговорних људи заслуживао је и заслужује апсолутно поштовање. Али не и Абазовића. Многи људи знају како сам се енергично супротстављао свима који су замјерали што смо дали подршку једном Албанцу да дође на чело Владе. Говорио сам и опет понављам: једино што у њему вриједи је то што је Албанац. Колико и следбеник аутентичне укоријењене традиције Албанаца у Црној Гори, то је друго питање.

Њему свакако не припада право да рјешава тако значајне проблеме ни по основу нископроцентног изборног легитимитета. А још мање да ту велеиздају прославља као подвиг и да се руга са здравим разумом и достојанством Црногораца. Могао је сачекати јос 20-ак дана па да слави незапамћени једногодишњи рекорд вршења власти након изгубљеног повјерења у Парламенту. Изгубљеног управо због тог историјског недјела којим се хвали.

Вјерујем да није далеко дан кад ће Абазовић за велеиздају сносити одговорност, не само политички. Чега се паметан стиди, Абазовић се очигледно тиме поноси. Не види да је политички осрамоћен за сва времена“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: