У Никшићу промовисан часопис ,,Српска баштина“: Репрезент српске научне мисли

У сали јавне установе ,,Захумље“ у Никшићу промовисан је часопис Института за српску културу из Никшића ,,Српска баштина“.

О овом, како је речено, аутентичном гласу српске духовности и културе, говорили су проф. др Мирослав Додеровић, са Филозофског факултета у Никшићу, мр Иван Радуловић, из Историјског института Црне Горе у Подгорици, проф. др Будимир Алексић, предсједник Управног одбора Института за српску културу, и др Никола Маројевић, главни уредник часописа и директор Института за српску културу из Никшића.

-Овај часопис постоји осам година, а на његовим страницама из броја у број, из године у годину, појављују се најзначајнија имена из области друштвених и хуманистичких наука са простора бивше Југославије, али и из иностранства, од којих су многа досегла највише врхове у својој области истраживања. Објавити прилог у ,,Српској баштини“ значи постати дијелом повлашћене и захтјевне српске и словенске научне заједнице; објавити рад у ,,Српској баштини“ значи да се прекорачила једна тешко освојива граница и да се ушло у простор стваралачког научног идеала, истакао је проф. др Мирослав Додеровић.

Мр Иван Радуловић је казао да ,,Српска баштина“ представља ,,личну карту и пасош Института за српску културу из Никшића.

„Као историчар тврдим и доказујем да је ,,Српска баштина“ препозната као репрезентативан часопис не само од историчара са простора Црне Горе, већ и из региона. Увидом у објављене радове, није тешко закључити да су у њој радове објављивали професори и научни радници са мање-више свих значајнијих универзитета и научних института из Црне Горе, Србије и Републике Српске. Часопис је препознат и од Министарства науке и технолошког развоја Републике Србије, гдје се међу домаћим часописима налази на највећој рангираној позицији. Ако изанализирамо садржај историографске рубрике, од првог броја до последњег, примјећујемо разноврсност тема које су заступљене. Распон се креће од раносредњовјековне историје до савремености“, истакао је он.

Проф. др Будимир Алексић је нагласио да ,,Српска баштина“ чини посебну драгоцјеност издавачке дјелатности Института за српску културу из Никшића. – Конципиран по највишим стандардима, часопис је у научној јавности препознат као аутентичан глас српске духовности и културе, и као репрезент српске научне мисли, тако да је постао један од водећих часописа за друштвене и хуманистичке науке који излази на српском језику, ћириличним писмом. Категоризован је у Министарству науке и технолошког развоја Републике Србије високим М51, као часопис од националног значаја.

Др Никола Маројевић, главни уредник часописа, се осврнуо на основне принципе уређивачке политике, наводећи да ,,Српска баштина“, објављивањем вриједних научноистраживачких радова, битно доприноси развоју науке и културе, не само у Црној Гори, него и знатно шире.

„У својој богатој дјелатности од почетка постојања, Институт за српску културу је нарочито плодоносан у домену издавачке дјелатности, а нарочито важном дјелатношћу Института сматрамо публиковање часописа ,,Српска баштина“, који је за кратко вријеме постао један од проминентнијих гласова друштвених и хуманистичких наука у Црној Гори“, додао је.

,,Српска баштина“ је часопис са међународном редакцијом, која – осим чланова са свих универзитета и бројних института из Црне Горе, Србије и Републике Српске – укључује чланове и из Русије, Грчке, Бугарске и Јерменије. До сада је, у континуитету, изашло петнаест свесака овог часописа, а своје радове у ,,Српској баштини“ публиковало је више од стотину аутора из наведених земаља, углавном универзитетских професора и научних истраживача у институтима, као и магистара и доктораната.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: