• Друштво

У народној кухињи „Милева Војводић‘‘ за пет година подијелили 120.000 оброка

1 min read

1 година ‎ ИН4С

Фото: ДАН

Народна кухиња „Милева Војводић“ која ради под патронатом Црквене општине Бијело Поље недавно је обиљежила мали јубилеј – пет година рада. Како је казао координатор овог хуманог пројекта прота Дарко Пејић за пет година подијељено је око 120.000 оброка онима којима је оваква врста помоћи била најпотребнија. Пајић каже да наородна кухиња мјесечно испоручи двије и по хиљаде оброка, односно 25.000 на годишњем нивоу.

Оброци се свакодневно достављају корисницима народне куихиње од Равне Ријеке, Рибаревина, града, до Олуја и Сутивана.

– Радимо и надамо се да ће за коју годину доћи вријеме да неће бити потребе за нашим ангажовањем и да ће наш народ коначно се изборити за живот достојан човјека, да може да ради и живи од свога рада. Црква као мајка овог народа труди се и брине за оне који немају-казао је прота Пејић, додајући да нијесу у питању увијек они који нијесу у стању да се изборе са немаштином, већ има оних који се у овом тешком времену једноставно не сналазе, пише ДАН.

– Има оних којима дате било шта, али не умију са тим да располажу. Нажалост, све се претворило само у размишљање да има да се поједе. Тешка су времена- констатује прота Пејић и додаје да је проблем што са подручја бјелопољске општине одлазе млади и што стари и немоћни остају сами препуштени сами себи.

– Овај топли оброк који им донесемо чини да они дан проведу задољни што их је неко посјетио и што нису гладни. Најважнији нам је задатак да људи имају кров над главом и да нијесу гладни. Трудимо се колико год можемо да то одржимо и тако свакога дана одемо до око 100 корисника, како на градском, тако и приградском подручју којима однесемо кувано јело – каже Пејић и упућује захвалност добротворима из Црне Горе, као и онима који желе да остану анонимни а живе у Њемачкој, у Берлину и помажу рад народне кухиње.

– Имамо и 100 породица, од којих је десетак са подручја Мојковца, којима помажемо периодично у виду пакета са основним животним намирницама и средствима за хигијену. Сваких неколико мјесеци стижемо до таквих иначе веома сиромашних породица- истиче Пејић.

Он каже да међу онима којима помажу, или свакога дана давањем оброка или периодично, има доста самаца који су остали у селима, међу којима има немоћних који нијесу у стању да се брину сами о себи.

– Трудимо се да помогнемо свакоме коме је помоћ потребна и надамо се да ћемо у овој нашој хуманој мисији истрајати. Иначе, све је озбиљнија ситуација и све нам је теже да комплетирамо годишњи план када је помоћ у питању.Народна кухиња ради у закупљеном простору. Чека се на изградњу Духовног центра гдје би се смјестила и народна кухиња.онда би имали мјесто да се спрема храна али и да долазе они који могу и треба им топа оброк – каже Пејић.

Има доста оних којима је то једини оброк током дана

Дејан Којовић свакога дана одвози храну корисницима народне кухиње.Каже да има доста оних којима је кувано јело које донесе једини оброк током дана.

– Није се десило за ових пет година да један дан прескочимо да не однесемо оброк. Свега има кад су људи који чекују помоћ у питању. Али њихов осмјех када стигнем довољно говори колико су захвални. Сваког дана делимо кувана јела, а за Божић или када је нека слава па добијемо вишак од других породица дијелимо и печење-каже Којовић, додајући да се оброк даје за све чланове породице.

Каже да је прије два дана био код једне породице гдје је мајка оставила троје дјеце и чува их дјед, лошег имовног стања.

– Та дјечица су једва чекала да дођем и те сцене никога не могу оставити равнодушним- каже Којовић.

Иначе, прије пет година када је народна кухиња почела са радом, дијелили су дневно око 50 оброка.

Куварица Дијана Конатар каже да је од првог дана рада народне кухиње ту и спрема оброке. Истиче да јој то није тешко јер зна да ради хуман посао.

– Трудим се да све буде квалитетно и укусно- каже Конатар.

Један од корисника народне кухиње каже да нема никаквих примања.

– Прије сам био више гладан него сит. Сада имам топао оброк и задовољан сам.Захваљујући народној кухињи и Црквеној општини Бијело Поље остао сам жив- каже он.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: