• Поглед

У фронту против пакла

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Посљедњег дана мјесеца јуна 2019. године у својим завичајним Кучима, у које су његови преци из врлетних Роваца прије више вјекова "клицу заметнули", заувијек је отишао из овоземаљског живота заслужни државник Црне Горе и Србије др Момир Булатовић у својој 63. години живота

Момир Булатовић

Пише: Милисав Поповић

In memoriam Момиру Булатовићу

Посљедњег дана мјесеца јуна 2019. године у својим завичајним Кучима, у које су његови преци из врлетних Роваца прије више вјекова „клицу заметнули“, заувијек је отишао из овоземаљског живота заслужни државник Црне Горе и Србије др Момир Булатовић у својој 63. години живота.

Момир је умро, али мртав није… Осам година, у два мандата био је предсједник Републике Црне Горе, које више нема?! А да има државе Црне Горе, она би имала и предсједника који би смио и умио да приреди државничку сахрану првом у вишестраначју изабраном предсједнику Црне Горе, Момиру Булатовићу.

Не каже се да нема државе тамо где ње ни било није, него тамо гдје за њу мјеста има, а ње нема.
Син Сава, официра оне велике Југословенске народне армије, Момир је рођен и растао ван Црне Горе, космополитски загледан у све људе, народе и нације. У Црној Гори стекао је високо образовање, па се својим знањем, шармом и урођеном наративношћу убрзо се наметнуо за доцента на Економском факултету у ондашњем Титограду.

Зато је чини се лако 1989. године доспио на чело Предсједништва већ антибирократски узавреле Црне Горе. На предсједничким изборима 1992. године побиједио је много старијег и искуснијег др Бранка Костића, кандидата Удружења ратника рата 1991/92. године.

На једном великом синдикалном збору у згради ондашње Владе, када је Момир оштро критиковао званичнике црногорског Синдиката Данила Поповића и Буда Шљиванчанина, истом мјером сам му противрјечио, али му то није сметало да помогне када смо му се у име Удружења ратника 91/92. обраћали да пружи помоћ породицама погинулих и рањених.

Нико здраворазуман тада ни сањао није да ће на Момирово мјесто доспјети чудовиште које ће, не само саборцима, него и породицама погинулих на зов отаџбине забранити приступ њиховим спимен-обиљежјима. Међутим, догађа се то већ неколико година и даље. А то чудовиште сада јуриша и на српске храмове у Црној Гори.

Године 1997. Момирови, до тада одани саборци за очување СРЈ – Мило, Свето и Милица – Момира су срамно издали и приклонили се оним извањцима који су већ раније учинили све да се у крви распадне она велика Југославија.

Момировој максими: „Југославија без алтернативе“, Мило је супротставио: „Никад више 1918.“ (никад више заједно Србија и Црна Гора).
Тај злокобни Милов поклич, иако је био и гласан и јасан, нажалост, није разумјела она духовна Црна Гора, која је то понајприје требала, а када га је разумјела признала је да није знала да је гују „Јуду“ у њедрима гајила.
Упркос опструкцији новонасталог вођства Црне Горе, на челу са Милом, држава СРЈ је опстала, а за њеног премијера изабран је управо Момир Булатовић.
Када је у марту 1999. године крвожедна НАТО армада иза које је стајало 19 држава са 700 милиона становника напала на СРЈ и њених само седам милиона, та СРЈ успијевала је да се 78 дана и ноћи не само војнички одупире моћном агресору, него најзад и да га „заузда“ резолицијом Уједињених нација 1244.
Председник СРЈ Слободан Милошевић и премијер Момир Булатовић успијевали су то упркос Миловом дезертерству из Врховног савета одбране и његовој логистичкој подршци НАТО нападачима о чему сведочи један од челника НАТО-а Бил Клинтон, а поводом бомбардовања варошице Мурино у Црној Гори, у којој су побијена и дјеца.

Сви Момирови државнички и дани и године, почев од крвавог распада СФРЈ кроз грађанско-вјерске ратове у Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову, може се рећи, протекли су у његовом непрекидном рату против пакла кроз који је пролазио његов народ.

Момир је био и судионика и свједок многих тешких и важних преговора – Хаг, Тирана, Дејтон, Рамбује, Куманово… За своје настајање и опстајање Момиру је захвална и Република Српска.
Момирово црногорско име и српско презиме, његове објављене књиге, „Неизговорена одбрана“, „Економија и демократија (Држати главу изнад)“, а нарочито фактографска књига „Правила ћутања“ натјераће историју и историчаре да о Момиру никада не заћуте.
Комеморација Момиру Булатовић одржана је не случајно у Српској кући у Подгорици, гдје је патриотски дирљиву бесједу о њему изговорио директор Српске куће Емило Лабудовић. А на Чепурцима поред Момировог одра током два дана пролазиле су стотине и хиљаде Момирових пријатеља и поштовалаца. Дошли су да му одају почаст и званичници државе Србије, међу којима министар одбране Вулин, а са њим и генерал… , као и Никола Шаиновић у име Социјалистичке партије Србије. Говорио је и представник града Требиња Драгослав Бањак.

Од државника Момира Булатовића на Чепурцима државничком бесједом опростио се Андрија Мандић, један од лидера Демократског фронта.
Сви наведени гости из Србије и Републике Српске испратили су Момирове земне остатке од Чепурака до његове вјечне куће у селу Раће у Кучима. Тамо је опело служио митрополит црногорско-приморски Амфилохије, а ријечи захвалности свима који су дошли да се поклоне Момировим сјенима изговорио је Момиров рођак Насто Булатовић. Од стране режима био је присутан министар правде Пажин – само он. То што вођа режима Мило није дошао на Момирово сахрану не чуди када се зна да је он, Мило, својевремено изјавио да су на њега „топови изнад Куча били уперени“, а да су „Црногорци само док не пређу Биоче (у Кучима) – Црногорци“ .

Телеграм који је Момировој породици приспио наводно од стране Мила, чини се да је подметнут, јер како другачије разумјети да су у њему назначени сви Момирови најближи сродници осим мајке Софије, која је још жива.

А Кучи, као Кучи, сјатили су се око мртвог Момира, слично као некада око мртвог Марка. Они који су замјерали Момиру што им није прокрчио све путеве до Комских катуна, можда ће му опростити ако су схватили да је Момир крчио путеве чојства и јунаштва који су под управом евроатланских путара и „путаља“ већ одавно зарасли у коров.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: