Имам искуства са искуством
Пише: Бећир Вуковић
Искуство је непреносиво. Не дај боже да је преносиво. Какав би тек настао хаос. Богу се таква грешка није могла десити. Немојте ни замишљати, шта би било да отац може, „наживо“ да пренесе искуство на сина. Такав „пренос“ запечаћен је на нижем нивоу кичмењака. То не успијева чак ни црногорац, иако вам се чини да је у његовом случају све, па и то могуће. Не идите даље, нема резултата.
Шта је са знањем. Сјећамо ли се школске табле. Знање је нешто друго: напиши, па избриши. Једним потезом – сунђера. Е једнако ем це на квадрат, и, избришете. Крхко је знање. (Вјеровали или не, млади Анштајн је формулу први пут написао на зиду штале у Банату.)
Често се враћам једном Борхесовом стиху: „Зачудо, једна таблета може / избрисати космос и успоставити хаос“. Касније, таблетом избришете и учитеља, и таблу, и формулу, и себе, и небо. (Треба ли помињати – таблету залити чашом воде.)
Колико се пута надносим над Марксовом формулом комунизма. Запамтили сте је и ви, ако нисте побјегли са часа марксизма: „Комунизам није стање према којем се тежи, нити идеал према којем се реалност мора равнати, него реални покрет који ништи постојеће стање“. Елем, и комунизам – ништи као сунђер, таблета, смрт.
„Велика су дела твоја“ избрисана једном таблетицом. Постоји ли таблета, којом би – избрисали антисрпство – кад су у питању црногорци. Опет, не, осим оном Борхесовом таблетом.
Кад би мало закопали у историју, на Царевом лазу, и из кости кољена прађеда, узели ћелију, и клонирали је, и родило се чадо бркато, и расло по педаљ дневно, шта бисмо, на крају добили. Прије него би кренуло у школу да утврди градиво, већ би било опредијељено – ђаче антисрпче. Рекосмо ли: искуство је непреносиво. Прађед Србин, а, потомак Кења Станкова – унуче клонче – антисрпче.
Стари учо пита: како попити ову чашу жучи: ти си Србин, а брат твој – Црногорац. Искуство не биљежи слично цијепање „атома“ унутар племена, братства, куће. Етнофилетизам – православна црква прогласила је јересом. И закључала врата. Да ли се ту и круг затвара. Као са мулама. Мулама као нулама.
Да се вратимо нашој дежурној теми. Бијаше држава ангажовала и лобистичку кућу из Америке (институт), за прављење новог црногорца. Амерички инжењеринг брзо је раскинуо уговор, јер ту се није могло ништа још окалемити, нити окречити, бијаше ствар стварно готова, тако, да би додатно ‘чачкање’ новог црногорца, могло да изазове куршлус – хаварију. Нимало лирска слика.
Оно што се зна, хрватска лобистичка кућа још је ту. Колико има простора, само ђаво зна. Искуство каже да има приличне испаше.
Недавно су и добили Томос од Васељенског Патријарха, да нијесу православци. Црногорцима, у овом тренутку, то је важан папир. Полазна основа. Прелазна, црногорско – партијска црква, једна је од унијатских станица. Као она гробљанска црква, без звона.
Црногорац – антисрбин, не може да чува православље. Да ли би ‘црногорска аутокефална црква’, могла бити – сестринска. Наравно, не. Јеванђеље на латиници не може се унијети у православи храм. Само ћирилицом, потписују се српски Патријарх, Митрополит, свештеник… Српски Патријарх потписује се и зеленим мастилом. Али, то су друга искуства. О пурпуру и зеленом мастилу, по недељи.
Бог нема проблема са катастром. Да се не би потуцао по судовима, Бог је одмах све укњижио на себе. Демони, дакле, имају проблема са катастром. То вам је, прилично, тачна слика данашњег Монтенегра.
Ако хоћемо да се сасвим послужимо искуством, онда, и сама црква да се изнутра – припази. Само да не кажете како сам пун моралија, те да лаик не смије да улази у олтар. Али, слободан човјек смије да каже. Крштени је дужан на сваки начин да брани олтар.
Само у Црној Гори, може да се донесе Закон који крши Устав. Онда, свакој луди је јасно какав је то закон, устав, држава. Не требају вам придјеви да би стање пластичније описали. У таквој држави једино правду можете тражити изван институција. У институцијама (са таквим законима и уставом), нећете је наћи. Срби имају искуства са искуствима, и уставима.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Окле овај, је ли из Дамаска, или са Цетиња. Само, да би муцао на ову тему, прво, којим језиком збориш. Која су ово слова. Боље нађи други посао. Шануј.
Стари учо пита: како попити ову чашу жучи: ти си Србин, а брат твој – Црногорац. Искуство не биљежи слично цијепање „атома“ унутар племена, братства, куће.
Da se to pitanje postavi u Srbiji imalo bi smisla – okle Crnogorci u Srbiji? Ali pitati se okle Crnogorci u Crnoj Gori? Te podjele je donijela okupacija koja traje 100 godina.
Етнофилетизам – православна црква прогласила је јересом.
Pa što će crkva iz Srbije u CG? Zar nije kanonski propis o etnofiletizmu donešen pošto su Bugari šćeli da imaju svoju crkvu u Konstantinopolju?
Која је порука?
@mftb.Hoćete sms ili u boci,možda golub ili viber poruku?Pošto ovu ne vidite!
Аутор је члан ДФа и пише политички агажован(е) текстове.На крају текста који гледамо закључује да се у НДЦГ правда може (по)тражити само ван инстититуција као и да Срби , историјски , са тиме имају искуства.
Дакле,која је порука?
На оружје,у Брисал или за Биоград?