Очекује се да ће 70 одсто дјеце у Европи 2050. године развити миопију – бити кратковида због сталне употребе мобилних телефона, таблета и других екрана, рекао је дјечји офталмолог и предсједник Солунског љекарског удружења, Никос Ницас.
На скупу на тему „Утицај игара, интернета и мобилних телефона на дјецу и адолесценте“ којег је ове недјелје организовало Солунско љекарско удружење, нагласио је да су посљедице дуготрајне употребе електронских уређаја у двије главне категорије: дигитално напрезање очију, са симптомима као што су сувоћа, сузење, пецкање и главобоља, и брзо повећање миопије због сталног гледања у предмет који је близу очију.
Одсуство институционализоване превентивне контроле у Грчкој, додао је, чини проблем још акутнијим, пренијели су атински медији.
Ницас је такође представио нова средства за сузбијање миопије, али је рекао да научно није доказана ефикасност наочара за ограничавање такозване плаве свјетлости екрана.
Препоручио је да приликом коришћења екрана дјеца праве паузе сваких 30 минута, а да одрасли примјењују „правило 20-20-20“: послије сваких 20 минута пред екраном треба по 20 секунди гледати у нешто што је удаљено 20 стопа – шест метара.
Препоручио је родитељима да дјеци ограниче употребу мобилних телефона и таблета, да их подстичу да често праве паузе, да екран буде најмање 30 центиметара од лица и да дјеца буду свакодневно изложена природној свјетлости.
Нагласио је да проблем није само медицински, већ и социјални и да је тужно видјети дјецу која су у групи „уроњена“ у мобилне телефоне, умјесто да разговарају једна с другом, или се играју.
„Дјеца су огледало својих родитеља: ако родитељ проводи цио дан с мобилним телефоном, не може тражити од свог дјетета да ради другачије“, нагласио је Ницас, подсјећајући да на гов.гр постоје двије апликације које могу бити користан алат за родитељску контролу.
Педијатар/дјечји неуролог и ванредна професорка педијатрије на Универзитету у Јањини Ефтерпи Павлиду истакла је да 100% тинејџера у Грчкој претјерано користи мобилне телефоне, таблете и друге екране и то далеко више од међународних граница безбједне изложености.
Већ 40–60% сасвим мале дјеце, од 12 до 24 мјесеца старости, долази у контакт с екранима 30–60 минута дневно, а дјеца од двије до шест година достижу 4–6 сати дневно.
У узрасту од шест до 12 година употреба се повећава на 7–8 сати, а у адолесценцији може достићи чак и 10 сати, при чему чак свих 100% адолесцената електронику користи преко свих допуштених граница.
Међутим, према СЗО и Америчкој академији за педијатрију, безбједна изложеност треба да буде нула за дјецу до двије године, до један сат дневно за дјецу 2–5 година (не сваки дан и углавном у образовне сврхе), до два сата за узраст од 6–12 година и до три сата за адолесценте узраста 12–18 година, и опет не свакодневно.
Ова злоупотреба, по ријечима професорке Павлиду, не изазива директно развојне болести, али може погоршати неуроразвојне тешкоће, као што су поремећај пажње или поремећај из аутистичног спектра.
Континуирано излагање плавој свјетлости ремети сан, док недостатак интеракције и природне игре ограничава „синаптогенезу“ – настанак веза међу неуронима у нервном систему, која је кључна за нормалан неуроразвој.
Павлиду је нагласила да су правилно вођење, поштовање ограничења изложености, наизмјенично обављање разних активности и подстицање природне игре неопходни за здрав когнитивни и емоционални развој дјеце.
Психијатар и ванредни професор психијатрије на Универзитету Аристотел у Солуну, Јоргос Флорос, нагласио је да су се онлајн активности које најчешће доносе негативне посљедице дјеци и адолесцентима, значајно промијениле посљедњих година. Док се раније зависност углавном налазила у електронским играма, више погађајући дјечаке, данас праћење друштвених мрежа заузима прво мјесто чиме је погођено све више дјевојчица.
Напоменуо је да стално излагање сликама, порукама и стандардима љепоте појачава несигурност због изгледа сопственог тијела и због свог идентитета, док сати испред екрана замјењују дружење, игру и успјешан школски рад.
Рекао је и да се значајан пораст примјећује на онлајн тржиштима, гдје компаније комбинују оглашавање, моду, коцкање и игре, стварајући нове облике зависности.
Флорос је подвукао да интернет и индустрија игара користе алгоритме и технике скроловања сличне коцкању да би дјеца остала повезана, повећавајући приход од оглашавања и јачајући онлајн тржиште.
Потребне су институционалне иницијативе на европском и националном нивоу да би се ограничиле штетне посљедице и заштитило ментално здравље младих, казао је професор Флорос.
РТЦГ
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
