U dosluhu sa nečastivim
Mišo Vujović
Piše: Mišo Vujović
Hoćemo li da malu Crnu Goru pošaljemo u veliku P. materinu!?
Čitam komentare podeljenog naroda u Srbiji povodom donošenja novog Zakona o crkvama i verskim zajednicama u Crnoj Gori. Papir trpi sve, a internet guta sve i svašta. U tom neselektivnom galimatijasu lako se detektuje uskomešani i euforični duh neoblikovane mase.
Nezadovoljstvo kulja i portali postaju terapija za milione čija se građanska hrabrost manifestuje jedino pod maskama.
Jasno mi je da je mnogima pun andrak Crnogoraca, ali je apsurdan nedostatak empatije za sunarodnike Srbe, okovane duhovnim i fizičkim bukagijama patologije na vlasti. Srbe iz Crne Gore, lišene prava na korišćenje jezika, pisma, istorije i nacionalne zastave.
Sada prete i oduzimanjem hramova, čija je autonomija bila uvažavana i u vreme Otomanske vlasti, kao što je vlasništvo i kontinuitet nad njima nesporan, što ni boljševici, koji su u Crnoj Gori ritualno streljali Boga, nisu osporavali.
Zlurado je poistovećivati vlast sa narodom. Nemoralno je da potomci izbeglica i doseljenika, a to je dvotrećinska Srbija (skoro cela Šumadija je poreklom iz Crne Gore, Zapadna Srbija iz Hercegovine, Toplica i Jablanica pomešane), pljuju po svojim korenima i dalekim rođacima.
Znam da je Beograd okupiran 1945. raznim Crvenogorcima, Likotama, Hercegovcima i domaćim crvenim šljamom, krvavim do epoleta.
Svestan sam da u tom istom Beogradu živi dobar deo biračkog tela Gospodara, novoustoličenog SrbofoMila i njegove hohštaplerske mašinerije. Činjenica je da su ti ljudi u poslovnim ili kriminalnim vezama sa istom kategorijom privilegovanih anacionalnih Beograđana, odavno imunih na sve osim na miris novca.
A novac nema ni veru ni naciju. I to, naravno, izaziva revolt kod običnog sveta, bačenog na marginu života.
Tužno je da svoju nemoć pokazujemo gnevom prema bratu u nevolji. Taj lokalpatriotizam i nedostatak kolektivnog duha doveo nas je kao naciju na rub opstanka. Priča o komšiji i njegovoj kravi nije samo sarkastični ili crni humor već dijagnoza našeg nacionalnog bića.
Surova, istinita i suicidna. Sva nesreća koja se dešava u poslednjih sto godina posledica je tog virusa samouništenja.
U napadu na Srbiju maršile su austougarske regimente sastavljene od Srba islamske i rimokatoličke veroispovesti, a bilo je i pravoslavnih čiji unuci danas na srpskoj političkoj sceni ponavljaju grehe svojih predaka. I zamislite, nikome ne bodu oči! Očito da su u ovom vremenu poniranja jedino dobrodošli kućni ljubimci sa pedigreom. Za ljude, domaćine i patriote, pedigre je diskvalifikacija.
U Drugom svetskom ratu, pokatoličeni Srbi, od Vinka Šakića, Ljuba Miloša, Maksa Luburića, fra Majsorovića Satane do Andrije Artukovića, predvodili su pokolje i genocid nad Srbima. To se dogodilo i u novim ratovima raspada Jugoslavije.
Zabrinutim Srboljubima, sa kojima se neću slažiti da malu Crnu Goru pošalju u veliku pičku materinu, poslao bih poruku navijača Zvezde, koji su svesni da je proces rasrbljavanja Crne Gore projekat konačnog razbijanja Srbije, nastao na Bečkom dvoru još 1907. godine, pre aneksije Bosne i Hercegovine. Od tog plana se ni danas nije odustalo, kao što je NATO u agresiji 1999. gađao ciljeve zacrtane još 1992. godine. Dakle, ovo nije došlo sa Milom i Duškom, kao što se otimanje Kosmeta nije dogodilo 1999, već mnogo ranije.
Mi smo žrtve sistema napravljenog za samouništenje planete. Najpre stradaju mali i neposlušni, naročito oni koji se ogledaju u moći velikih zaštitnika, kakva je danas Rusija. Ostalo ide redom – do velikog praska, nakon koga će nastupiti mrak.
Vlast u Crnoj Gori govori jezikom Kominterne i Vatikana, čiji se koncept sastojao u razbijanju duhovnog bića srpskog naroda. Stoga nije čudo da
napadaju Crkvu, Boga, sahranjuju jezik, naciju, spaljuju prošlost, bezočnim lažima seju mržnju, potkopavaju temelje sopstvene suštine…
Izmislili su svašta sami o sebi. Zadnjicom ruše međe časti i dostojanstva, koje su preci glavama zidali. I dok se mi prebrojavamo i sada delimo i po geografskom, pošto smo versko i nacionalno već potrošili stvarajući nekoliko novih nacija (mada su naše mogućnosti podela duboke i slojevite), naši okupatori uz pomoć otpadnika lagano sprovode u delo odavno zacrtani plan.
Raseliti, razbiti, rasrbiti, razroditi…Nove nacije nose svežu mržnju prema starim korenima.
Delije
“REĆI ĆU VAM IZ INATA
JOŠ UVIJEK JE SRPSKA SRPSKA SPARTA
NALAZI SE PORED MORA
TO JE MOJA CRNA GORA”, stoji na transparentu Delija.
Dokaz za ovo je činjenica da je juče na Trojičindan više vernika peške izašlo na Rumiju sa svojim blagočestivim parohom ocem Jovanom Plamencem nego što je takozvana crnogorska crkva imala pod tri suncobrana na svojoj “liturgijskoj” žurci ustoličenja novog “episkopa” na Cetinju.
Sva je sreća pa se Milo toliko zaneo da više ni strašna medijska blokada i izostanak bilo kakvog pominjanja cele situacije u CG tokom zadnjih 10 godin akonačno prestaju da imaju efekta i posle događaja zadnjih par nedelja običnih ljudi po Srbiji su konačno počeli da se malo po malo interesuju za ova dešavanja. Čak je celu stvar pomenuo i naš paroh pred više stotina ljudi.
Ja sam emotivno jako vezan za Boku i 2006tu nisam prežalio nikad ali me je zgražavalo koliko mojih prijatelja uopšte nema pojma da Srbi Crne Gore uopšte postoje. Kada smo bili na moru interesantna im je bila trobojka na crkvi u Radovićima i na crkvi Svetog Nikole u Kotoru ali nikada nisu uspevali da spoje dva i dva. Ovo zadnje histerisanje Mila je prvi put dovelo do toga da makar u običnom kafanskom razgovoru sa društvom a da nije sa mog fakulteta ili rodom iz Crne Gore krenemo da pričamo o celoj temi sa iskrenim interesovanjem prisutnih.
Polako mi se čini da nisu devedesete bile nekakav vrhunac srpskog nacionalizma nego tek početak povratka na širi srpski identitet i dejugoslavizacije koja uveliko traje. 1990 uoči ratova je toliko uvrežen u Srbima bio SFRJ republički i pokrajinski identitet da mi je cela priča o srpskom iskonskom nacionalizmu kao uzroku ratova neverovatno smešna. Običan narod po Srbiji u velikom broju nije znao oko čega se ratuje 1991-1995 i još se nije identifikovao sa Srbima iz RS kao sada pa je zato reakcija u narodu bila potpuno drugačija u odnosu na 1999 kada je sve bilo potpuno jasno i jednostavno za shvatiti.
Mislim na osnovu onoga što sam video kada sam punio džakove tokom majskih poplava 2014 da nije još sve izgubljeno samo što da bi došlo do reakcije mora da bude baš gusto. Tada sam se nakon godina malodušnosti jako prijatno iznenadio jer sam kod hiljada i hiljada ljudi osetio neverovatan polet, nesebičnost, manjak bilo kakve kuknjave i odlučnost totalno netipičnu za apatično društvo Srbije ranog 21vog veka na koje sam navikao. Naravno kada je prestalo da bude gusto svi su sa vratili na fabrička podešavanja ali mi je cela stvar dokazala da ako bude gusto imamo još tu jednu varnicu negde u sebi. Što vlasti u Srbiji i Crnoj Gori budu izdajničkije i gore galvanizovaće se taj inatski modus operandi u našem narodu, a na ruku nam ide i što su se naši neprijatelji toliko olakomili da čak ni Vučićevu kapitulaciju neće prihvatiti nego će nas kad tad dovesti do toga da nemamo kud i da moramo da se branimo i to ovog puta na sve ili ništa.
Veliki pozdrav za velikog covjeka Miša Vujovica koji je dolazio u Nevesinje kada je bilo najteže. ..
… Nečastivi je davna zašao među nas, međe bremzao nije, svuđe jednako prisutan u srpskim zemljama!
Vrijeme je Zvjeri … Iskušenja, svejedno vamo, ili tamo!
A onaj transparent sa utakmice, poruka je zaposjednutom svijetu koji je između rođenog podigao granicu. On, taj transparent, nosi i dublji smisao. Izmeđi ostalog, svjedoči i onu jednu i jedinu Istinu koju svi znamo, a zaboravljamo: NEMA SRPSTVA BEZ SRPSKE CRNE GORE, NITI IMA CRNE GORE BEZ SRPSTVA!
To je tako još od davnina udešeno, mora biti sa nekim višim razlogom.
Ko to zaboravi neće ni imati šta da pamti!
A Nečastivi, od kada je svijeta i vijeka, on samo radi svoj posao zaludnoga.
… Sve dok je ljudi i Boga Jedinoga!
Braćo, ne uzmite za zlo. Prosečan građanin Srbije nije svestan da je Crna Gora pod okupacijom, da se u Crnu Goru dovode šiptari da glasaju, da su ljudi uplašeni za golu egzistenciju, da mafija hara, da se glasa za šankom, da nevine ljude drže u zatvoru…Sve će to doći na svoje kada dođe sloboda i prikaže se na televiziji kako se krao referendum i izbori.
Neka se stide gu..ce, jer obraza nemaju, svi oni koji poistovećuju Crnu Goru sa režimom Mila Đukanovića, zločinca kakvog ovaj prostor nije vidio! Ima ovdje jos dosta one Crne Gore koja je ginula za odbranu Evrope, za odbranu brata na Mojkovcu, za odbranu časti i Krsta Hristovog!!! U ovoj Crnoj Gori je sačuvana Crkva Svetoga Save!!! Jeste li zaboravili to???!!!! I ne bojte se, opet ćemo je sačuvati, ima nas dovoljno spremnih da položimo živote za Ostrog, Cetinjski, Moracki i stotine drugih srpskih svetinja!!!! A tebi Mišo hvala sto se uzdižeš i „grmiš“, jer bez tih bljeskova svjetlosti ne možemo tamu pobijediti!
Briljantan opis naše realnosti, ovoga puta uz novu, jaku poruku, kakvu samo inat (opštesrpska osobina) moze da ponese. Bravo, gospodine Vujoviću!
U Srbiji je velika medijska blokada. Uopšte nema vesti o ugroženosti Srba u CG, nego se stvara slika da je to tamo narod poput Đukanovića, samo nominalni Srbi koji su okreću ćurak kako vetar duva.
Pa se onda ljudi pitaju šta ti Crnogorci, hoće od nas, dobili državu, mi ih priznali pa nas još i dodatno maskiraju.
Ovo je vreme jako složeno, ranije bi odrodi promenili veru, ime običaje pa bi ih se lako poznalo, danas montenegrini i njihova rođena braća drugosrbijanci i teško ih je uhvatiti i za rep i za glavu.
O R. Srpskoj pak nema ni takvih vesti
Dobro zboriš Bojane. Pročitaj komentare u Kuriru. Grozno.
Nemoj da čitaš to smeće od kurira u kome komentariše ko zna, možda milogorci i ostali konvertiti.
Znamo mi Srbi vrlo dobro sve. Znamo i razliku. Ne mora sve da piše u medijima.
Svaki Srbin, pravi Crnogorac (ne mislim na milogorce) , ovde je kao u svojoj kući, i sa ponosom treba da ističe ko je kada je u Srbiji.
Živ bio.
Pozdrav za našu braću.