У част и славу бесмртних јунака: Традиционални Марш на Цер одржан и ове године
1 min read
У част и славу јунака чувене Церске битке, који су августа 1914. извојевали прву савезничку победу у Великом рату, Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918 организовало је десети по реду Марш на Цер под слоганом „Напред јунаци“. Марш на Цер није само више десетина километара дугачко пешачење, већ својеврсно ходочашће у част наших предака, див јунака са Цера, Колубаре, Кајмакчалана…
Од раног јутра, учесници марша су се почели окупљати испред Цркве Покрова Пресвете Богородице у Лозници, одакле су после јутарње молитве кренули ка Текеришу.
Као и ранијих година, колона учесника је кренула ка Липничком Шору, а затим преко Козјака, Горњег Добрића, Јадранске Лешнице, Јошеве, Милине и Трбосиља до Спомен костурнице на Текеришу, подигнуте 1928. године као симбол велике победе и страдања на Церу 1914. године.
Учесници „Марша на Цер“
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Заинтересованост из године у годину је све већа. Долазе људи из разних крајева Србије и региона. По речима организатора учешће у маршу узело је око 300 учесника.
Деоницу од Лознице до Текериша дугу 34 километра учесници су прешли за деветчасова уз паузе у сваком селу, где су их уз песму, освежење и храну, дочекивали мештани и свештенство.
Учесници марша стижу у Текериш, пред споменик учесницима Церске битке
© Sputnik / Лола Ђорђевић
По доласку на Текериш одржан је помен и положени су венци крај спомен костурнице.
Ова манифестација пружа јединствену прилику учесницима да крећући се стопама славних предака осете мали делић онога што су преци доживели на месту где су војнике једне моћне царевине поразили и натерали у бег.
Учесници марша испред Храма покрова Пресвете богородице
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Церска битка је окончана ослобађањем Шапца 24. августа 1914. док Степа Степановић бива награђен титулом војводе. Била је то прва победа Краљевине Србије у Великом рату који је тек започињао. Иако су Аустроугари били и бројчано и технички надмоћнији, то им није донело жељену победу, јер су Срби бранили свој кућни праг и отаџбину.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
2014.
Na 100godisnjicu bitke na Ceru,
Pijani predsjednik je sa svojom kalasturom bio u bodrumu.
Nije se udostojio da oda počast cerskim junacima koji su ginuli za Srbiju.
Sramota za Srbiji
Do neba….
NEĆE mu to Srbi nikada zaboraviti.
Dps, takodje je sramota mrzeti Srbiju ako nisi Srbin kao što je sramota pričati loše o Srbiji ako jesi Srbin. Drago mi je da Vaš dps predsednik nije
nigde bio sa svojom „kalašturom“, nije švercovao cigare i kokain i nije vodja najvećih balkanskih klanova ovog i prošlog veka.
Моја постојбина, Текериш и Горњи Јадар. Данас пустиња. Ваљда због велике победе. Не сме се заборавити: „највећи син“ наших народа и народности (то ће касније постати), тада је био цугсфирер нападачке и окупаторске војске. У Другом рату, народ је у великој већини ратовао „За краља и отаџбину“, у Церској бригади Церског корпуса. Учествовали су у највећој (вероватно) и јединој офанзивној операцији у току рата на нашем простору. Тада су са Мачванским и делом Авалског корпуса отишли у источну Босну, да заједно са босанским и црногорским четницима ратују против Немаца, усташа и домобрана. Ослобођени су, уз нека друга места, Вишеград и Рогатица, а немачка „Вражја дивизија“ (у ствари „браћа“ Хрвати под немачком командом), као и усташе и домобрани били су побеђени. Тужна је стварност, да о нашим победама из Другог светског рата тако мало знамо. Ослобођење Сокоца спречили су партизани, који су са леђа напали краљевску војску и помогли усташама у опкољеном Сокоцу (толико о томе ко је заиста ратовао против окупатора и за ослобођење народа). Народу из Горњег Јадра, а и Горње Поцерине, која је са друге стране Цера, комунистичке власти нису заборавиле ни опростиле ратовање у Другом светском рату, у редовима народне и ослободилачке војске генерала Михаиловића. Драго ми је да пратите и ове догађаје. И да знате: за неколико дана (17. августа), биђе марш који почиње од Шапца и такође се завршава у Текеришу.