У чардак високи и т’јесни, у љепоти ка’ анђео небески, царица је Тамара живјела: Ј. П. Липовац – Тамара
Јован Поповић Липовац
Тамара
У дубокој тјеснини Дарјада,
Гдје се Терек купао у таму,
Старинска је кула ту стојала
Црнећи се па б’јеломе каму.
У тај чардак високи и т’јесни
Царица је Тамара живила:
У љепоти ка’ анђео небесни,
Као демон злоковарна била!
И тамо је у поноћној тами
Блиста’ огањ, у златноме сјају,
Да путника младога премами
У дражесном њеном наручају.
Чуо се је јоште глас Тамарин,
У њему је страст и жеља плила,
Свемоћни су у љем’ били чари,
Непојимна у њем’ власт је била!
На глас таква невиђена злата
Трговац је, војник, пастир иша’,
Бред њим су се отварала врата
И пред њима шкопац би изиша’.
На постељ пуној нерушина,
Са бисером, златом окићена
Чекала је госта — пред њим вина
Два пехара била с’ наливена.
Горећа се сплела рука руци,
Пољупци су са уста падали,
Дивљи уз то пуни страсти звуци
Ц’јелу ноћ се тамо таласали.
Ка’ да су се у тој пустој кули
Сто ватрених жена и младића
Баш на ноћну свадбу састанули
Ил’ на даћу богатијех пића.
Али чим је јутарње сијање
Златне зраке по горам’ пролило,
У исти час мрак је и мучање
У црнојзи кули зацарило.
Само Терек у т’јесном Дарјалу
Грлећи је прекида’ тишину,
Вал на плећа хрлио је валу
Пењући се небу у висину.
И са плачем, безгласно су т’јело,
Да унесу, они ухитали,
У прозор се вид’ло нешто б’јело,
„Прости!” отуд гласи су јечали.
Тако слатко глас је тај звучао,
Тако њежно растајање било,
Као да је обећану љубав
И састанак небо у њем’ слило.
*
Јован Поповић Липовац
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
… Kakav je to junak bio, majka rađala nije!
Legenda …
Više u ruskim hronikama vremena u kome je živio, no ođe!
Hiljade je priča o njemu i njegovim spartanski podvizima na azijskim ratištima i u boju s Turcima!
Neđe tamo s početka dok još ne bijaše proslavio na krimskom ratištu …
Stajao je su svojih četrdeset drugah odovud na jednoj uzvišici nablizo štaba. Suvorova. Ovaj u društvu unajmljenih francuskih generala posmatra bitku. Otud nadiru Zajbeci vični hladnome oružju, satiru ruske redove. Francuski general nudi da u borbu uđe njegova konjica, Ulani sa dugujem kopljima kakva su prvi put upotrebili srpski oklopnici, Visokog Stefana, strava svijeta, u bici kod Angore! Kad su satrli Miranšahovu nepobjednu vojsku slonova!!!((Nije vjerovao Tamerlan Limeni što je gledao svojijem očima, nebesku vojsku Srba! Bolje mu da nije …)
Suvorov se premišlja …
… Možemo li mi? -pitao je Lopovac ruskog vojskovođu.
Francuski se general trže, posmješljivo pogleda u pravcu Jovanovom.
A ovaj … Odgovor ni sačekao nije, istrča sa svojom družinom, uleće š njima među sajbečke ljute guje, namah im probi redove, priđe kroz njih kao kroz “ mladi sir“!!!
Prvi se put gledalo kako Zajbeci pred nekim uzmiču, obrću im leđa …
Ko su ovi? -pitao je zaprepašćeno grancuski general!
Baš onaj koji je posmješljivo reagovao kada je Jovan polugkasno pitao glavnokomondujućeg da li može da stupi u borbu.
Otud štaba nego poluglasno dobači : “ Srbi! … Vražji Crnogorci!!!
… A oni se otud vrću iz boja, smrčeni i gromadni, krvavi do lakata, u rukama nose netom smaknute glave protivnika, pobjedni oni! Promiču kroz ruske redove koji im otvaraju pute i glasno kliču, zadivljeni!
Na čelu im junak Jovane Lipovac, silnu je vojsku nadvisio, glavom među oblake!
… Ušao u legendu su svojih četrdeset drugah, odovud glavosjeka koje svijet doslen gledso nije, Crnogorce bojne iz najljepše srpske Planine! Otud …
Jovan Lipovac.
… Najjasnija zvijezda na na nebu ratničkome u društvu sa Ahlejom i besmrtnim Spartancima, otud i odovud!!!
Jovan Popović Lipovac, krasna glava lovorom okićena!
Majka ga rađala nije …
Ni prijen, ni poslijen.
p.s. … Hvala redakciji na tekstu o junaku koga Rusi i danas pamte, sve da smo ga mi zaboravili! … Pamte.
Ђенерал Јован Поповић-Липовац био је из Грађана, највећи јунак у Руско-Јапанском рату једини странац носилац највећњг Руског идликовања
Цар Николај му је за заслуге додијелио велику имовину на Криму
Он је био и Маршал Црногорског двора и заједно са својим побратимом такође великим јунаком Амтом Гвозденовићем генералом у три војске отишао у Русију. Био је обдарен поетски и режирао је извиђење „Балканске царице“ на Цетињу.
Написао је Ј. П. Липовац и изванредну драму „ХЕРЦЕГ ШЋЕПАН“ КОЈА ПО МОМЕ СКРОМНОМ МИШЉЕЊУ У УМЈЕТНИЧКОМ СМИСЛУ НАДМАШУЈЕ „БАЛКАНСКУ ЦАРИЦУ“. Но, сујетни Књаз-пјесник је био убијеђен и да је “ Балканска царица“, боља од „Горског вијенца“, а да је „Књаз Арванит“ бољи од „Шћепана Малог“ – Боже му опрости грешноме.