U Bužimu fantomke i „Alahu ekber”, a u Odžaku sporan badnjak
Memorijal u Bužimu povodom ratnih akcija (Foto opština Bužim)
Već nekoliko dana mediji u Republici Srpskoj bruje o obeležavanju godišnje vojne akcije „Munja 93”, memorijala za ratnu akciju takozvane Armije BiH koji je kao i ranijih godina upriličen u Bužimu, gradiću u Federaciji BiH (FBiH).
Slični pomeni i memorijali održavaju se povremeno i s druge strane entitetske granice – u Republici Srpskoj, samo za ratne akcije Vojske RS, ali banjalučki mediji primetili su kako je u Bužimu po ikonografiji sve asociralo na ratni period i kako su se tamo sem ratnih zastava s ljiljanima mogle videti i zastave Armije BiH, dok su se na obeležavanju mogli čuti i glasni povici „Alahu ekber”, koji je uzvikivala grupa uniformisanih učesnika.
Banjalučki mediji izvestili su da proslava s ratnom ikonografijom dolazi svega nekoliko dana nakon što je srpski povratnik u Odžak, Damir Kovačević, kažnjen sa 100 evra zato što je traktor na kojem je vozio badnjak ukrasio – zastavom Srbije. „Alternativna televizija” izvestila je da je poziranje uz povike i prisustvo čak i ljudi s fantomkama ispraćeno na društvenim mrežama, te da je video pogledalo više od sto hiljada gledalaca, ali da nadležni nisu reagovali.
Na stranici na kojoj je video objavljen „Udruženje Nanićevi Bužimljani”, objavljena je fotografija pet vojnih vozila, koja prema slobodnoj proceni podsećaju na terensko koje se koristilo kao sanitet ili interventno vozilo, uz opis fotografije: „Trenutno pet registrovanih, opština Bužim”, izvestila je ATV. Srpskim političarima snimak, kako kažu, nekadašnjih pripadnika ozloglašene 105. bužimske brigade liči na početak rata, a analitičari su komentarisali da se u Bužimu veličaju oni koji su odsecali srpske glave.
S druge strane, takođe u Federaciji BiH, nedavni skup uoči pravoslavnog Božića nije se dopao policijskim službenicima Posavskog kantona, pa je srpskom povratniku ispisana kazna zbog zastave Srbije, koja je, podjednako kao i zastava RS, uobičajeni deo privatnih prazničnih proslava u Srpskoj.
„Praznična kolona se nije kretala nigde izvan mesne zajednice Novi Grad, inače najveće povratničke zajednice u Posavskom kantonu u kojoj živi oko dve stotine Srba. Nismo želeli izazivati neprijatnosti bilo kome, pa smo ostali u svom dvorištu”, rekao je Damir Ivetić, predsednik Srpskog građanskog udruženja „Posavina”.
Predsednik Skupštine RS Nedeljko Čubrilović je izrazio žaljenje da ljudi na jednoj strani budu kažnjeni za mnogo manje stvari, a na drugoj možete da uradite bilo šta i da to ostane neprimećeno. „Ovo nije ništa neuobičajeno i dalje imamo isti odnos u BiH. Nevolja može biti samo ako neko u Srpskoj nešto uradi, dok na drugoj strani na to malo ko i ukazuje i vidi kao problem”, rekao je Čubrilović.
Politika
Ovi mudzahedini u federaciji su isti kao ovi nasi mudzahedini, ista taktika i isto ponasanje policije.
Muslimani današnji Bošnjaci su izgubljeni u vremenu i prostoru.
Ljiljan ‐ Bogorodičin cvet
.
Ljiljan motiv čija upotreba seže daleko izvan dometa heraldike, motiv koji je istorijski i geografski sveprisutan, posebno vezan za hrišćanski kult Bogorodice, tesno povezan sa heraldikom jedne države ‐ Francuske, kao privilegovani amblem francuskih Kraljeva.
Grbove sa ljiljanima koristiće sve francuske dinastije: Kapeti, valoa, Valoa‐Orlean, Anžujci, Berboni, a ljiljan će postati sastavni deo mnogih grbova francuskih gradova i provincija. Tek posle Francuske revolucije 1789‐1799 francuska državna heraldika se drastično udaljava od motiva krina. Napoleon koristi jednoglavog orla, a Francuska Republika i danas koristi revolucionarni grb sa motivima fašine iz 1912. godine, koji ne sadrži motiv krina, i sekire, ili inicijale „R.F.“ (akronim od République Française).
Islamski ekstremisti u Bosni i Hercegovini i Raškoj, prihvatili su grb Kotromanića i motiv ljiljana kao svoj zaštitni znak, dajući mu isključivo islamski predžnak. Tako je danas motiv ljiljana uključen u simboliku muslimana u BiH i Raškoj, često kombinovan sa islamskim simbolima, iako se radi o heraldičkom motivu Kotromanića, srednjevekovne srpske i hrišćanske dinastije u Bosni.
Sa druge strane, krin se relativno rano javlja u srpskim zemljama kao dekorativni element. Možda je najstariji primer te pojave prikaz ljiljana na nadgrobnim pločama u manastiru Svetog Arhangela Mihaila na Prevlaci, iz IX ili X veka. U Miroslavljevom jevanđelju iz 1180. godine pojavljuju se krinovi u rundelama kao ukrasi na knjižnim zastavicama, kameni stećak iz Lipenovića kod Krupnja, koji se danas nalazi u zbirci Etnografskog muzeja u beogradu, na sebi takođe ima stilizovani krin.
I kod Srba je motiv krina čvrsto vezan za Presvetu Bogorodicu. O tome svedoči i odomaćen srpski naziv za krin ili ljiljan ‐ Bogorodični ili Bogorodičin cvet. U manastiru Kurbinovo Bogorodica je prikazana na jednoj fresci u plaštu prekrivenom ljiljanima.
Prema nekim indicijama, francuski uticaj na prihvatanje krina u srpskoj heraldici, ako ga je uopšte bilo, trebao bi da bude smešten u period mnogo pre Jelene Anžujske. Tronoški letopis jeromonaha Josifa, iz 1791. godine, donosi nam sledeću priču o tome kako je Francuski Kralj darovao Stefanu Nemanji dva od svojih krinova za srpski grb: »Ukrao si od krinova mojih dva, /no neka ti budu, tebi i potomstvu tvojem posle tebe, /znamenje kuće moje i tvoja dva sina /na pečatu prva dva od mojih krinova. /I tako je potom ustrojio i raširio /Nemanja Carstvo, beloga orla položivši na njega, /položivši k nogama njegovim /krinove kao znamenje dva sina.»
Taj francuski Kralj mogao bi biti neko od dvojice Nemanjinih savremenika ‐ Luj VII Mladi (1137‐1180) ili Filip II Avgust (1180‐1223), u čije se vreme krin upravo učvršćivao kao simvol Francuske i njenih Kraljeva. Ipak, ova tvrdnja s kraja XVIII veka, više liči na jednu aposteriornu apologiju prisustva krinova uz motiv dvoglavog orla na grbu Nemanjića iz Ilirskih grbovnika ili Vitezovićeve i Žefarovićeve Stematografije.
Uticaj francuske heraldike mnogo je verovatniji u slučaju grba protovestijara (ministra finansija) Cara Dušana od 1323. do 1353. godine, Nikole Buće. Ovaj Kotoranin je jedno vreme bio Dušanov poklisar na francuskom dvoru, pa neki smatraju da njegov grb ‐ štit sa pojasom na kome se nalazi ljiljan, potiče iz tog vremena. Ovaj grb, sačuvan na kamenoj plastici u Kotorskom lapidarijumu, možda je pripadao i nekom drugom članu porodice Buća, npr. Trifunu, koji je neko vreme bio protovestijar Bosanskog Kralja Stefana Tvrtka I, pa je grb možda nastao pod uticajem Bosanske heraldike.Postoje, doduše i mišljenja da je motiv krina u Srbiju mogao stići i iz same Vizantije, preko Kotora, gde se posebno poštovao Sveti Trifun, čiji je kult u Romejskom Carstvu vezivan za motiv krina.
Popularnost Kotromanićkog grba sa trakomi ljiljanima doživela je svoju potvrdu i u savremenoj istoriji. Islamski fundamentalisti u Bosni početkom 90 – tih godina XX veka izabrali su upravo ovaj grb za simvol svog pokreta i potonji državni grb BiH. Nisu se odlučili ni za jednu od zapadnjačkih heraldičkih fikcija vezanih za Bosnu – ukrštene okresane grane ili ključeve, fiktivni grb Kotromanića sa lavom, ruku koja zamahuje mačem ili ilirski polumesec sa zvezdom. Poslednja dva grba bila bi pođednako odgovarajuća za povezivanje sa islamom ali, u neku ruku i kompromitujuća po njega.
„Tronoški letopis jeromonaha Josifa, iz 1791. godine, donosi nam sledeću priču o tome kako je Francuski Kralj darovao Stefanu Nemanji dva od svojih krinova za srpski grb: »Ukrao si od krinova mojih dva, „—Nije bilo ljiljana na grbu u doba Nemanjica (koristili su se na nekim drugim mjestima i dosli su preko Vizantije)…Godine 1888. dva zlatna ljiljana su uneta na grb Kraljevine Srbije kao simbol njenog kontinuiteta sa dinastijom Kotromanića. Ljiljani nisu bili na grbu Države SHS, Kraljevine Jugoslavije, ni SFRJ, ali su se ponovo pojavili na grbu i zastavi nezavisne Srbije 2006.
Majmuni, zar im nije bilo dovoljno mrtvih ?.
Zar ne zele polako da zaborave spaljenu zemlju ?.
Zar ne misle na svoje najmilije !.
Izetbegovic im dobro oprao mozak !.
Ili bolje receno : isprao mozak !.
Nije Armija BiH nego tzv.Armija BiH !