У Београду представљена монографија о рукописним књигама Цетињског манастира

Поводом Дана словенске писмености јуче, 22. маја 2024. године, у амфитеатру Народне библиотеке Србије у Београду представљена је књига др Милене Н. Мартиновић ,,Рукописне књиге манастира Рођења Пресвете Богородице на Цетињу“ у издању Митрополије црногорско-приморске.

Промоција је одржана у присуству Његове светости Патријарха српског г. Порфирија, Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија и Његовог преосвештенства Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког и администратора Митрополије загребачко-љубљанске  Кирила.

Говорећи о књизи, Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је казао да је Цетињски манастир самим својим оснивањем утемељен као значајан културни центар те иако је познат по првој српској штампарији на словенском југу – Штампарији Црнојевића, он не заостаје ни по својим рукописним књигама:

„Рукописне књиге у нашој култури имају предност, ако гледамо у нашу далеку прошлост, над многим другим културним остварењима. Само узети једну рукописну књигу у своје руке значи узети једно умјетничко дјело. Нажалост, као и наш народ, рукописне књиге српског народа су много страдале и много се расељавале. Свака стара рукописна књига има своју биографију, свој живот који траје вјековима. Прије свега на њима су остали отисци наших монаха подвижника, патријараха, епископа, митрополита, свештеника, ђака који су их користили кроз вјекове и то заслужује посебну пажњу и поштовање. Иако су многе од њих непотпуне, као што видимо и у овај монографији госпође Мартиновић, то је све за велику поуку, јер видимо колико су наши монаси и свештеници, патријарси, митрополити, сви епископи, водили рачуна да се сачува наша културна баштина, превасходно рукописне књиге.“

Подсјетивши да у Цетињском манастиру, од његовог настанка, имамо живу књижевну дјелатност, Владика је посебно истакао богатство библиотеке која је обухватила све просторе наше отаџбине, али и шири културни простор словенских народа.

„Оно што је посебно драгоцјено, макар за мене, у овим књигама које је обрадила госпођа Мартиновић су записи, зато што они бацају свјетлост на нашу прошлост. У њима налазимо много података драгоцјених за нашу историју и културу. По тим записима видимо колико су наши преци улагали труда, прије свега да се описмене, да његују нашу писменост и да то предају будућим покољењима“, истакао је Високопреосвећени Митрополит Јоаникије.

Указавши на једну специфичност нашег народа, а то је да је он стварао и у вријеме ропства и достизао високе степене културе, писмености, духовности, што је и одржало наш идентитет и јединство у култури, духовности, писмености, Владика је казао да се такви ствараоци рађају и данас и да је међу њима и госпођа Милена Мартиновић која је годинама радила на рукописним књигама Цетињског манастира и на њиховој заштити као добар стручњак.

„Она је најбољи љекар наших књига, посебно рукописних књига. Дакле, она је уложила један дугогодишњи труд и хвала Богу можда је онај најљепши дио њенога труда данас овдје пред нама, у овој лијепој монографији. Ја јој честитам и свима онима који су се укључили да јој помогну“, закључио је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

У наставку су о књизи говорили проф. др Татјана Суботин Голубовић са Филозофског факултета Универзитета у Београду, проф. др Драгиша Бојовић са Филозофског факултета Универзитета у Нишу, др Владан Тријић, начелник Одељења за археографију Народне библиотеке Србије и аутор др Милена Мартиновић.

Монографија ,,Рукописне књиге манастира Рођења Пресвете Богородице на Цетињу“ допуна је истоимене докторске дисертације др Милене Н. Мартиновић, одбрањене на Филозофском факултету Универзитета у Београду 2016. године, а сама идеја о дубљем научно-истраживачком раду на ову тему потиче од давнашњег предлога блаженопочившег игумана цетињског, архимандрита Луке (Анића).

Митрополија

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: