U Ateljeu 212 obeležen značajan jubilej – 65 godina postojanja
1 min read
foto: Z. Jovanović
Na ovaj dan, daleke 1956. godine u maloj sali stare „Borbe“ izvedena je prva predstava, koncertno izvođenje Geteovog „Fausta“ u režiji Mire Trailović. Novi teatar je nastao iz potrebe za prostorom u kome će se izvoditi manje, kamernije dramske forme, ali i avangardna drama.
Atelje 212 bilo je prvo pozorište jugoistočne Evrope u kome je odigrana najznačajnija drama 20. veka „Čekajući Godoa“ Semjuela Beketa. Na istom mestu prvi put u bivšoj Jugoslaviji izvođeni su Jonesko, Mrožek, Stopard, Havel, Pinter, Žari, Žene, Jasmina Reza, Olbi i drugi pisci. Ono što posebno obeležava Atelje 212 su njegovi glumci i poseban stil igre koji je nastao u ovom pozorištu. Kao prelomni trenutak navodi se Žarijev „Kralj Ibi“ sa legendarnim Zoranom Radmilovićem, koji je od 1964. godine odigran više od dve stotine puta…
– U ovu kuću prvi put sam stupio pre 1960. godine, gledajući predstavu „Čin-čin“, koju je režirala Mira Trailović, a igrali božanstvena Ljiljana Krstić i moj bliski rođak Ljuba Tadić. Kao klinac stajao sam na galeriji između reflektora, dok je moj otac svirao usnu harmoniku u predstavi. Posle 12 godina, na prstima, ušao sam na glumački ulaz Ateljea i postao član. Bila je to kuća u kojoj si mogao da sretneš Sartra, Pitera Bruka, Roberta Ćulija, Paola Mađelija, pa i Lajoša Zilahija – priseća se jedan od najpouzdanijih hroničara ovog teatra Milan Caci Mihailović.
– U isto to doba na jednom mestu mogli su da se vide Boba Selenić, Dragoslav Mihajlović, Bora Pekić, Dobrica Ćostić, Brana Crnčević, Danilo Kiš. Zamislite kakva je to koncentracija velikih mozgova i umetnika bila! A da ne govorim o glumcima, to već znamo…
Satira i komedija
Nova zgrada otvorena je premijerom „Ljubinka i Desanke“ Aleksandra Popovića i tako započeta repertoarska linija savremene političke satire i komedije. Iz kuće podsećaju da sve ono što danas nazivamo modernim, eksperimentalnim, istraživačkim i aktuelnim nastalo je baš u Ateljeu. Između ostalog, BITEF i mjuzikl „Kosa“, koji je u Beogradu izveden samo godinu dana posle brodvejske premijere i to kao peti grad na svetu posle Njujorka, Londona, Pariza i Minhena…

Prošitajte JOŠ:
ODLIČNO POZORIŠTE, NEKA IM SE SA SREĆOM!
Čudo da nema komentara na ovako lijepe vijesti iz kulture. 🙂