Више државно тужилаштво у Подгорици утврдило је да нема основа да се против било кога из никшићке болнице покрене кривични поступак у случају суицида пацијента у кругу те здравствене установе, о чему су обавијестили и његову породицу.
Извиђај је покренут у јуну прошле године након писања “Вијести” да се пацијент, након што је два дана заредом тражио помоћ психијатра, убио ватреним оружјем на рампи никшићке болнице.
“Више државно тужилаштво у Подгорици је у предмету формираном поводом догађаја од 28. 4. 2024. године, у којем је лице П. Р. из Никшића пронађено у беживотном стању испред Опште болнице у Никшићу, након извршене обдукције, прикупљених обавјештења и других доказа, оцијенило да није било основа за предузимање кривичног гоњења против било којег лица због било којег кривичног дјела за које се гоњење предузима по службеној дужности, о чему је обавијештена породица…”, пише у одговору.
Заштитник људских права и слобода прошлог мјесеца је након опсежног поступка по притужби мајке и брата покојног пацијента утврдио да је болница повриједила право на живот пацијента Р. П. јер му није обезбиједила чак ни преглед психијатра.
Општа болница у Никшићу, констатовао је омбудсман, морала је да зна да постоји непосредна опасност по живот пацијента и нису искористили могућност присилне хоспитализације. Телефонска консултација с психијатром, на основу које је укључена терапија, није могла бити замјена за клинички преглед специјалисте који није пружен јер установа током два дана није обезбиједила ни дежурног ни приправног психијатра.
Породица покојног пацијента сматра да се суицид могао спријечити дан раније, када су га довели у болницу, да је на прегледу био присутан психијатар. У притужби Заштитнику навели су да су инсистирали да члан њихове породице буде хоспитализован, као и да би га психијатар сигурно задржао на болничком лијечењу да је непосредно разговарао с њим.
Судска вјештакиња из Хрватске, коју је консултовао омбудсман, навела је да је доктор интерниста дан прије суицида, приликом прегледа пацијента у најбољој мјери консултовао докторицу, специјалисту психијатрије, али да “исти није имао додатна знања и вјештине да процијени тежину психичког стања пацијента, као ни да процијени који поступак би био примјерен у интересу заштите здравља пацијента, али и заштите његове околине”.
Она је навела и да љекарка није видјела пацијента, није обавила разговор с њим, нити га прегледала, да би могла донијети најбољу одлуку и препоруку у интересу здравља пацијента.
Тадашња управа болнице о случају суицида обавијестила је Министарство здравља двадесетак дана касније, изнијевши проблем организације психијатријске службе. Међутим, и интерна и екстерна контрола Министарства утврдиле су да је болница испоштовала све медицинске критеријуме и алгоритам лијечења. Заштитник је оцијенио да су обје комисије изоставиле битне чињенице у извјештајима и никшићкој болници и Министарству здравља упутио више препорука, а мишљење упутио Врховном државном тужилаштву на упознавање.
Заштитник је примијетио да су те комисије “испољиле доминантно формалан приступ, који се огледа у чињеници да је у потпуности изостављена оцјена о томе да ли је Општа болница предузела све што је разумно било неопходно предузети да се спријечи смртни исход, нарочито кад је познато да је ријеч о ранијем психијатријском пацијенту, који је већ био хоспитализован, а све при чињеници да је Европски суд утврдио да држава може сносити одговорност не само за непосредне пропусте, већ и за системске и организационе недостатке који доводе до одсуства ефикасне и доступне заштите”.
Омбудсман констатује да интерна Комисија за контролу квалитета стручног рада, која је закључила да је пацијент лијечен у складу са медицинским протоколима, није ни независна ни непристрасна, јер је формирана од органа који је сам одговоран за организацију рада и систем дежурстава и приправности и чинили су је запослени у том органу.
Тврди да ни комисија Министарства здравља за ванредну екстерну провјеру квалитета стручног рада, која је навела да су “испоштовани сви медицински критеријуми, односно алгоритам лијечења основне болести”, није у довољној мјери разматрала системске околности и организационе пропусте, фокусирајући се на околности лијечења (прописану терапију), а не на доступност и квалитет услуге у тренутку када је пацијент доведен у болницу.
Комисија, према списима предмета, није обавила разговор са члановима породице, а нису објективно и у цјелости истражене изричито супротстављене тврдње око симптома које је пацијент испољавао приликом доласка у болницу.
Заштитник констатује да су обје комисије изоставиле чињенице које по њиховом мишљењу треба узети у разматрање, укључујући и то да током цијелог викенда у болници није био обезбијеђен ни дежурни ни приправни психијатар, односно да пацијент није прегледан ни 27. ни 28. априла 2024. од психијатра, иако су му дате ињекције психијатријске терапије. Комисије се нису суштински осврнуле на телефонску консултацију са психијатром која није, нити може бити замјена за клинички преглед.
„Како је у достављеном изјашњењу изостало образложење да ли је ризик од суицида био предмет љекарске процјене, није јасно на основу чега се у достављеном изјашњењу даље наводи да ни дежурни доктор, нити психијатар, у конкретној ситуацији, нијесу имали право на присилну хоспитализацију”, наводи се у недавно објављеном мишљењу омбудсмана који је оцијенио да је Општа болница у Никшићу повриједила право на живот Р. П.
Омбудсман је препоручио Министарству здравља да изврши хитну ревизију мрежа здравствених установа и успостави континуирану и адекватну приоритетну мјеру здравствене заштите менталног здравља грађана, сходно Закону о здравстевној заштити, али и донесе националне смјернице о поступању у кризним психијатријским стањима, које ће обавезивати установе да реагују одмах и стручно.
Неопходно је да се уведе континуирано и систематско стручно усавршавање медицинског особља на тему процјене суицидалног ризика и кризне интервенције.
Омбудсман је препоручио Министарству и да преиспита мишљење Комисије за ванредну екстерну провјеру квалитета стручног рада у здравственој установи Општа болница Никшић, узевши у обзир налазе независног стручног лица које је ангажовао заштитник.
Болници је поновљена ранија препорука да ојача кадровске капацитете Одсјека за психијатрију, у складу са Актом о систематизацији.
Вијести
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
