Тужилаштво ћути о ратним злочинима над војницима ЈНА
Пет мјесеци је прошло откако је Удружење ратова од 1990. Црне Горе доставило специјалном тужиоцу Миливоју Катнићу информацију о првооктобарском злочину хрватских побуњеника над припадницима ЈНА, као и информацију о ратном злочину над припадницима ЈНА из барске групе на Црноглаву у априлу 1992. године, али одговора нема.
Борци траже да тужилаштво обавести јавност о резултатима сарадње са хрватским тужилаштвом у случају ратног злочина над припадницима ЈНА из Црне Горе у сплитском логору “Лора” у априлу и мају 1992. године.
„Националној срамоти и греху над убијеним војницима ЈНА допринео је ВДТ Црне Горе, који је, под притиском Хашког трибунала, у јулу 2006. године склопио са хрватским тужилаштвом по Црну Гору и њене држављане штетни Споразум о сарадњи и гоњењу починилаца кривичних дјела ратних злочина, чије се одредбе односе на ратне злочине које су почетком деведесетих починили црногорски држављани над хрватским држављанима, али не и обратно“, каже Радан Николић, предсједник удружења.
Четврт вијека је прошло од погибије 24 и рањавања око 50 припадника ЈНА у Ивањици, Чепикућама, Осојнику и Грабу 1. октобра 1991. Ова масовна убиства гранатирањем положаја ЈНА, у припремљеним сачекушама и снајперским дјеловањем, починили су припадници хрватске паравојске, коју је у лето те године, уз логистичку подршку руководиоца Дубровника Жељка Шикића и Петра Пољанића, под геслом “за дом спремни” скрпио с конца и конопца дубровачки ХДЗ на челу са Луком Кордом и његовим братом Ђуром. Почетком септембра 1991. придружио им се хрватски пребјег из ЈНА командант касарне у Требињу генерал Нојко Мариновић, који је претходно унутар 472 моторизоване бригаде организовао хрватску обавјештајну службу, која је касније наводила хрватске гранате на војнике ЈНА, а потом и на добро припремљене заседе и прикривене снајперисте тзв. дубровачких бранитеља.
Николић тврди да су у подстрекавању Дубровчана на оружану побуну учествовале и поједине јавне личности из Црне Горе.
„Међу њима је био и један пребјегли песник са штапом и бројаницом, који их је 1. октобра 1991. године дочекао у Конавлима, а потом побјегао у Загреб код Туђмана, одакле је управљао организовањем прохрватског сепаратистичког лобија у Црној Гори, који се под маском антиратног покрета придружио разбијачима СФРЈ. Тог крвавог 1. октобра дубровачке паравојне јединице, по упутствима из Загреба, синхронизовано су напале јединице ЈНА с намјером наношења људских губитака и овладавања Превлаком, чије је очување за ЈНА и Црну Гору било од стратешког значаја ради заузимања одбрамбених војних позиција и осигурања улаза у Бококоторски залив и безбедности грађана Боке которске“, истиче Николић.
У Ивањици, српском насељу у саставу требињске општине, у жестоком гранатирању положаја 472 моторизоване бригаде, пројектили хрватских побуњеника су усмртили војнике ЈНА – Вуколу Јаћимовића из Бијелог Поља, Жељка Вица, Драгомира Ковача, Предрага Путицу и Божа Кокића из Требиња, Африма Зулфија из Куманова, Сетара Рамаданија из Пећи, Нумана Реџепија из Тетова и Нермина Хоџића из Бихаћа.
za tužilaštvo MNE LORA je ime . a koliko godina su porodice čekale kosti svojih vojnika da ih sahrane. vojnika a ne rezervista