Турска и Сирија и даље броје мртве: Трошкови обнове биће енормни

Турска и Сирија још увек броје мртве. Назиру се и огромни трошкови обнове. У Турској су предсједнички и парламентарни избори на прагу. Власти кажњавају још неуподобљене медије па чак и навијаче који траже оставке.

Застрашујући бројеви: најмање 50.000 мртвих, 214.000 срушених зграда или грађевина које прете да се сруше. Само у Турској је скоро потпуно уништено 11 већих градова. Милиони људи су изгубили кров над главом. Мјесец дана после разорног земљотреса у Турској и Сирији још није сведен ни биланс штете. А не зна се ни коначан број мртвих, званичан број несталих турске власти нису хтјеле да наведу.

После земљотреса, са тугом се помјешао бес. Како је могуће да је толико наводно безбједних зграда срушено у земљотресу?

Немар државе је један опд разлога. У многим случајевима нису поштовани важећи грађевински прописи што је погоршало катастрофу. У Турској је под сумњом да су одговорни за неадекватну градњу саслушано 957 особа. Њих 236 је ухапшено, а 330 се налазе под „судском контролом“. Четворо осумњичених је још увијек у истражном затвору, за 270 особа постоји налог за хапшење, петоро је у иностранству. Њих 82 су ослобођени, а 32 су умрли, преноси Дојче веле, јавља Нова.рс.

Званична турска институција за заштиту од природних катастрофа АФА је годинама упозоравала на тешке последице могућег земљотреса. Објављивани су „Планови о минимирању ризика у катастрофама“.

Извјештај из 2020. је упозоравао на могући земљотрес јачине 7,5 у провинцији Кахраманмараш. Оваква упозорења научника и предложене превентивне мјере држава је игнорисала.

Тешка судбина дјеце

Према процјени Уницефа земљотресом у Турској и Сирији погођено је 5 милона дјеце. Турско Министарство за породицу и социјалну заштиту објавило је да је до 1. марта из рушевина је спасено 1911 малишана који су остали без родитеља. 1543 дјетета је већ код рођака, а 81 дијете је под заштитом Министарства, јер се њихов идентитет није могао установити.

У јавности су се појавиле оптужбе да су нека дјеца дата на старање исламистичким удружењима блиским влади, Министарство је то демантовало.

Ипак, Халк ТВ открива да је 60 малишана доспјело у истамбулску четврт Бејкоз, гдје су смјештени у три куће под окриљем исламистичке заједнице. Осим тога један извјештај Дојче велеа показује да је деветоро дјеце узето од родитеља и послато на куранске курсеве у радикалну исламистичку заједницу Исмаил-ага. Удружење „Жене и дјеца на првом мјесту” је оба случаја званично пријавило судским властима.

Избори на прагу

Земљотрес је накратко прекинуо предизборну кампању за предсједничке и парламентарне изборе у Турској. Изгледа да се предизборна битка наставља.

Предсједник Реџеп Тајип Ердоган је 1. марта оштро критиковао опозицију и најавио да ће се избори одржати раније него што је предвиђено, спомињући 14. мај као термин. Очекује се да он 10. марта декретом озваничи тај датум. Нико не зна како ће изгледати избори у срушеним градовима. Размишља се о о могућности да грађани из погођених подручја могу да гласају на предсједничким изборима и у другим градовима. Али то рјешење није предвиђено за парламентарне изборе.

Скоро 50 милијарди за обнову у Турској

Велики терет обнове снашао је земљу у вријеме економске кризе. Свјетска банка је штету од земљотреса процијенила на 34,2 милијарде долара. Према турским статистичким подацима у погођеним подручјима живи 14 милиона људи. Они су учествовали у бруто домаћем производу са 9,8 одсто.

Поред пољопривреде и сточарства у тим подручјима су заступљени текстилна индустрија, производња челика и енергије. Економиста и бивши државни секретар у Министарству финансија Махфи Егилмез објавио је детаљну анализу економских последица земљотреса.

Укупна сума потребна за обнову зграда и инфраструктурę, те за помоћ људима процењена је на 48,7 милијарди долара, од чега би 27 милијарди долара било употребљено за подизање нових стамбених објеката. Стручњаци сматрају да ће се после земљотреса појачати потражња извјесних производа и услуга, што ће подстаћи ионако велику инфлацију.Економиста Мурат Кубилај је за ДW изјавио да ће инфлација крајем године износити најмање 50 одсто.

Ограничавање слободе изражавања

Слобода медија и изражавања су у Турској већ годинама под притиском. После земљотреса уведена су додатна ограничења.

Турска регулациона агенција за приватне медије је већ изрекла казне у висини од 400 000 евра због извјештавања о земљотресу. У међувремену се кажњавају и гласно изречени ставови на стадионима. Навијачи познатих истанбулски фудбалских клубова Ференбахче и Бешикташ су протеклог викенда са трибина узвикивали захтјеве да оставку поднесу Ердоган и влада. Они који су ово узвикивали убудуће неће смјети да присуствују ни једном спортском догађају.

Сјевер Сирије је већ 12 година у грађанском рату у којем је сиријски режим добрим дјелом побједио уз руску и иранску помоћ. А сада су у земљотресу многи људи остали без крова над главом. Медији јављају да је земљотресом погођено 8,8 милиона људи, а званично је погинуло 5900 особа. Стваран број жртава би могао бити знатно већи.

Због блокираних граничних прелаза највећи број жртава у првим данима после земљотреса није добио помоћ. Додуше, сада у Сирију стиже хуманитарна помоћ, али много тога не стиже на циљ. Велики дио подручја погођеног земљотресом не контролишу трупе Асадовог режима.

На примјер, град Идлиб је под контролом исламистичких милиција. У том подручју живи 12 милиона људи, велики дио њих је избјегао из других крајева Сирије. Посматрачи и погођени становници се жале да званична помоћ често уопште не стиже. Прије земљотреса на сјеверу Сирије је живело 1,8 милиона избјеглица у шаторима и привременом смјештају. Ситуација се сада битно погоршала. Велики број људи живи у разореним кућама.

Бројни су и они који по хладноћи ноће у аутомобилима као глава породице Амар Фајад у Идлибу: „Мој син је веома трауматизован. Шатори коштају између 200 и 400 америчких долара, ми то не можемо да платимо. Тако смо одлучили да останемо овдје“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: