• Насловна
• Политика

НАТО идила: Tурска и Грчка све чешће у сукобу изнад Eгеjског мора

1 min read

10 година ‎ Танјуг

Турски ловци и војни хеликоптери драматично су повећали број упада у грчки ваздушни простор, упозорава се у студији заснованој на подацима грчке војске, а грчке ваздухопловне снаге, које кубуре са финансијама, приморане су да одговоре на тај својеврстан тест за територијална права Грчке.

Како наводи амерички лист „Политико“ у европском издању, шест турских ловаца је само 15. јула чак 20 пута ушло у грчки ваздушни простор, а недељу дана раније су тамо улетали и турски војни хеликоптери.

Турски ваздухопловни упади на територију на коју полаже права Грчка сада су много чешћи, након што се њихов број у протеклих неколико година смањио, а то резултира ваздушним конфронтацијама са грчким ваздухопловним снагама.

„Главни разлог за конфликт је забринутост због суверенитета над егејским регионом“, сматра Мустафа Кутлај, асистент на Економско-технолошком универзитету ТОББ у Анкари.

Он наводи да су политичко зближавање двеју земаља почетком 2000-их и грчка економска криза допринели смањењу броја ваздушних инцидената, али да је промена безбедносног окружења у региону учинила да Турци и Грци постану осетљивији једни према другима због егејског региона.

Турска и Грчка, објашњава он, признају једна другој територијално право на зону широку шест наутичких миља у Егејском мору, али Турска стрепи да би Грчка могла да покуша да је прошири на пуних 12 миља колико је дозвољено у складу са међународним споразумима.

Поред тога, Грчка полаже право на 10 миља ваздушног простора око острва, док Турска признаје само шест миља и тврди да њени ловци лете међународним ваздушним простором.

„Турци покушавају да наметну суверенитет над спорним острвима и доведу Грчку за преговарачки сто“, каже Танос Докос, генерални директор Хеленске фондације за европску и спољну политику, указујући на забрињавајуће ниске летове турских хеликоптера над тим острвима.

Докос објашњава да се, у случају ваздушних упада, мора реаговати, али да је то трагично, јер би средства која Грчка троши да би у ваздуху одговорила Турској боље било потрошити на друге области одбране.

Многи инциденти се догађају унутар спорног радијуса од четири миље у близини турске обале, коју Атина сматра својом територијом, а Анкара назива међународним ваздушним простором, а уз то се две земље споре и око вода у којима се налази 16 острва, на која Грчка полаже право суверенитета.

Недавно је, међутим, Турска постала гласнија у одбацивању тих грчких права, о чему сведоче турски ваздушни упади у јуну и јулу.

Овакви ваздушни сукоби су озбиљан проблем и за Атину и за Анкару, које су скоро заратиле 1987. године, па поново 1996, док су се 2006. године турски и грчки авиони Ф-16 сударили, при чему је погинуо грчки пилот.

Ни Атина ни Анкара неће лако попустити кад је реч о Егеју, а нарочито имајући у виду да је Турска усред крајње амбициозног програма модернизације ваздухопловних снага у оквиру којег је њена постојећа флота допуњена са више од 100 ловаца Ф-16, а намерава, између осталог, да купи укупно 100 летелица Ф-35, закључује „Политико“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: