Ту смо ђе смо – у чекаоници за привилегије

Планови за развој културе током предизборне политичке пропаганде занемарљиви су у односу на друге сегменте ,,бољег живота,, који партије гласно обећавају пред изборе. Ако је уопште и има, култура је на зачељу циљева и активности у програмима политичких субјеката у трци за побједом, који имају данас имају важније приоритете.

И политичари и умјетници са којима смо разговарали за ПЦНЕН су сагласни да је црногорском друштву потребна радикална културна реформа.

„ Још увијек не постоје политичке снаге које су истински свјесне значаја културе. И даље сви они мијешају субкултуру и естраду са културом“, каже кратко и јасно музичар Рамбо Амадеус.

У новоформираној коалицији „За будућност Црне Горе“ сматрају да је културна сцена у нашој земљи исполитизована до крајњих граница. Како истичу, недостаје и стварна критика, не само умјетничких дјела, већ и основног рада институција.

„О чему говорити у земљи у којој су и музеји оробљени под постојећом влашћу, која не зна за другу вриједност, осим оне вулгарне и новчане? Једна смо од ријетких земаља свијета која нема добру концертну дворану, функционалан Музички центар, нема одговарајући и безбједан простор за Кинотеку, наше најстарије позориште Зетски дом, нема стални ансамбл, једини самоодржив биоскоп у главном граду налази се у тржном центру… Потребан је нови Национални савјет за културу, који би се одрекао политичких утицаја, а прије свега мора бити донесен нов Закон о култури, уз обезбијеђену примјену правних прописа. Садашњу репресију треба замијенити стимулацијом, која ће резултирати самосталношћу. Култура је ту да нас учини независним и слободним. Баш као што би то требала бити и политика. Ипак, морам истаћи да је, са пар изузетака, готово потпун недостатак озбиљних културних критичара, заправо најозбиљнија бољка наше сцене – књижевне, позоришне, филмске, ликовне, итд”, каже професор Здравко Кривокапић, носилац опозиционе листе “За будућност Црне Горе”.

“Културе има јако мало, у свијести и порукама страначких кампања овогодишњих избора” каже редитељ Никола Вукчевић.

“Потпуно логично, јер кад много тога зависи од постојања или непостојања неке ‘плаве торбе’ – тешко да ту уопште има мјеста за културу. То је небитно, на жалост. Онога тренутка када акценат буде на култури, знаћемо да смо на бољем путу, без сумње”, каже Вукчевић.

Грађански покрет УРА је једна од ријетких партија која у свом предизборном програм има тачку под називом “За културу”.

Под слоганом “Црно на бијело” наглашавају да је „захваљујући актуелној политици, култура претворена у чекаоницу за привилегије“. Деполитизација културе и овдје је у фокусу.

„Култура, као наук слободе а не подаништва, треба да отворено и храбро поставља права питања, а не да нуди лажне одговоре. Такав концепт одбија младе људе и тјера их да се стваралачки остваре у државама региона или далеког свијета. Институције културе треба да обезбједе помоћ младим ствараоцима и вриједним пројектима, да отворе врата одважнима, умјесто послушницима. Потребно је промовисати одговорнији однос према културној баштини и осјећај припадности европском али и свјетском културном и сваком другом идентитету, уз превазилажење ретроградних национализама и чување мултикултуралности Црне Горе”, наводе из УРЕ.

“Овдје су једино пожељни ‘послушни’ умјетници и зато смо ту ђе јесмо” каже позоришна редитељка Ана Вукотић.

“Доба Короне је само изнијело на сто проблеме који већ постоје – изостао је институционални одговор једино у сфери културе. Властодршци наших културних потреба су одлучили да закључају културу! Једина смо земља која још увијек нема званичне препоруке за функционисање културе, јер их Министарство културе није предложило и захтијевало од НКТ-а. Од првог јуна, када смо постали Цорона фрее дестинација, рад позоришта је дозвољен, али су директори репертоарских позоришта прогласили колективни годишњи одмор?! Сјајна је прилика да на примјеру Цороне научимо да слушамо струку”, каже редитељка Вукотић.

У пропагандним порукама Социјалдемократа ових дана могли сте чути да ће та партија иницирати оснивање позоришта у Тивту, што је права ријеткост током предизборне камопање.

“ Тиват је једини приморски град који има све потребне услове за то. Увјерени смо да би се тиме на најбољи начин заокружио период од 20 година од прве професионалне позоришне продукције у том граду. Циљеви које смо одредили и нашим програму односе се поред осталог на

професионализацију културног кадра, креирање културне политике у циљу заштите језика и писма уз побољшање амбијента за развој књижевног стваралаштва, али и већи степен умјетничке продукције. Иницираћемо стимулативно повећање буџета за оне културне институције које својим радом у великој мјери унапређују културу Црне Горе, подстицати развој аматеризма у свим областима културе, као и развој културног туризма”, истичу у СД-у.

“Отварање регионалних позоришта омогућено је Законом о позоришту више од 15 година. Ко их је спријечавао да покрену ту у причу прије четири године?”, пита глумац Стеван Радусиновић, коментаришући најаву СД-а.

„Колико је култура на агенди и како кризна времена оголе нашу (не)потребу за културом најбоље говоре протеклих пет мјесеци тоталне ‘театарске смрти’. Без авантгардне идеје како ‘доскочити’ овој ситуацији, без мудрог прилагођавања постојећем… Виртуални простор није погодно тло за оно што театар мора да ради, да указује на слабости и коригује друштвену збиљу. За то нам треба ‘жива’ публика. Како се може на митинге и литије, а не може у позориште на отвореном, питање је сад?!”, каже Радусиновић.

У Социјал демократској партији кажу да ће се залагати да се процес интернационализације црногорске културе и умјетности спроводи темељно и у свим областима.

“Умјесто окретања ка свијету и укључивања у европске културне токове, црногорске културне институције остајале су затворене и заробљене у локалним естетикама и поетикама, без стварне комуникације са савременим европским и свјетским културним и умјетничким политикама. Важна стратегија у модернизацији културе биће и усклађивање са европским моделима финансирања културе и умјетности. Држава мора задржати примарну улогу, али све области продукције културних садржаја треба укључити у европске фондове, који ће омогућити значајније финансирање црногорске умјетничке продукције, али и велику могућност пласмана и присуства на европским културним сценама”, поручују из СДП-а.

Промјена културне политике у Црној Гори која би била ослобођена партијских привилегија постала је неопходност. Комуникација би се подигла на виши ниво са којег сви боље видимо себе и оног до себе, на путу ка прогресивном друштву будућности.

(Ирена Чејовић, портал ПЦНЕН)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: