• Поглед

Трилатерална комисија у Србији – слика једне мреже агената западног утицаја 1. део

1 min read

12 година ‎ Фонд стратешке културе

Недавно је, стидљиво, објављена вест да су и представници из Србије постали део Трилатералне комисије, и да је основана српска група у оквиру ове организације, као подружница у Србији. Изостале су опсежније новинарске анализе, коментари стручњака и изјашњавање политичара о овом питању, које би биле сасвим примерене, имајући у виду о каквој је организацији реч, и ко су лица која си њени представници за Србију.

Трилатерална комисија представља део мреже којом најмоћнији људи планете контролишу и усмеравају међународне токове, са циљем стварања светске владе. На том путу они уништавају нације и државе. Несумњиво да је главни циљ и главни противник Трилатералне комисије Русија, као једина која представља глобалну алтернативу њиховом уређењу света. Највећи страх атлантских структура изазива јачање Русије, и њен потенцијални повратак на Балкан преко Србије, историјског и природног савезника. Суровост тог новог светског поретка добро је осетио, и још увек осећа, српски народ. Захваљујући професорки Смиљи Аврамов српска јавност се упознала са овом организацијом, и њеним активностима усмереним против нашег народа и државе. Сигурно да лица који су преузела на себе улогу послушника те међународне машинерије, јасно знају да раде на штету сопственог народа и државе. Важно је знати ко су ти људи, јер пратећи њихов рад и сараднике, можемо да расветлимо једну мрежу агената евроатлантског утицаја у Србији.

Мост Исток Запад – локални помагач Трилатералне комисије

Мост Исток Запад (EastWestBridge) је организација настала 2009. године, као локални помагач Трилатералне комисије. Како на свом сајту наводе „Мост Исток Запад (EastWestBridge) је независно научно и истраживачко удружење које у сарадњи са другим институцијама и аналитичким и истраживачким (think-tank) организацијама у региону и широм света усваја смернице за развој појединца, друштва и државе“ (http://www.ewb.rs/Default.aspx). Основни циљ ове организације јесу европске и атлантске, односно НАТО, интеграције Србије: „Настала на хришћанским вредностима са нераскидивим нитима наслеђа религија истока, Европа и атлантске интеграције јесу прави и једини пут који омогућава да најзад разговарамо равноправно о свему што нас тишти. Ако то није прави пут, а шта онда јесте?! Који је то други пут који нам се нуди и којим требамо да идемо. Ми га нити препознајемо, нити видимо. Схватамо и разумемо несврстаност и самосталност, али у тренутку када се нови свет гради, када зида зграду у којој смо ми добили један спрат са чијом градњом каснимо и тако спречавамо остале да стигну до врха, тешко је очекивати да ће ти остали имати разумевања за наше кашњење.“ (http://www.ewb.rs/editone.aspx?id=37).

Ова организације је само једна у низу бројних сличних удружења, која чине мрежу страног утицаја у окупираној Србији. Сасвим сигурно не треба прецењивати њен утицај, али се мора пратити њен рад, поготову што јој, несумњиво, расте значај. Оно што је законитост свих евроатлантских НВО, карактерише и ову групу – њени чланови су истовремено чланови још неколико организација које раде на истом циљу, многи су се школовали или усавршавали на западу, радили су за западне компаније или организације. Њихов рад надзиру „пензионисани“ западни политичари, дипломате и обавештајци (најчешће су ови послови сконцентрисани у једној личности). Чланство им је добрим делом укључено у државну структуру, било као функционери (тако на пр. EastWestBridge у чланству има једног министра и три државна секретара у актуелној Влади Србије, као и два бивша министра) или као кључне сарадници на пројектима разних „реформи“.

Ко су људи Трилатералне комисије у Србији

Када се говори о заступницима евроатлантских интереса у Србији, па тако и у случају представника Трилатералне комисије, важно је истаћи да су ове личности ипак, углавном, само пуки извршиоци, и сасвим далеко од стварне моћи, те се не треба стећи погрешан утисак о њиховој важности, поготову што појединци међу њима воле лажно да увећавају свој значај. Но несумњиво да без оваквих лица не би било могуће довођење Србије у стање окупације, те се као један од најважнијих задатака патриотских снага намеће праћење њихових активности, ради раскринкавања и предузимања адекватног одговора.

Члан Извршног комитета и председник Српске националне групе у оквиру Трилатералне комисије је Јован Ковачевић, оснивач и члан председништва Удружења „Мост Исток Запад“ (http://www.ewb.rs/president.aspx?id=24). Испред East West Bridge (EWB) од 2010. године присуствује састанцима Трилатералне комисије. Јован Ковачевић је некадашњи дописник CNN –а, BBC –а, и других великих светских медијских кућа. Током ратног периода деведесетих био је дописник агенције Ројтерс за бившу Југославију (од 1991.- 1998. године), када је демонизација и клеветање српског народа било најизраженије. Потом је 1998. године прешао у канцеларију Високог представника у Босни и Херцеговини (ОХР), као политички саветник, а један од главних задатака му је било „реструктурирање радио – телевизије Републике Српске у јавни сервис“. Како наводи у својој биографији, „одиграо је делотворну улогу у демократском покрету у Србији и Црној Гори“, што је и довело до његовог новог ангажмана, овог пута у канцеларији ОЕБС –а у Београду, на месту саветника за развој медија. Задатак му је био реорганизација и унапређење главних медијских кућа, и он је човек који је осмислио и спровео стратегију за преображај државне телевизије РТС.

Од 2004. године основао је приватну компанију Strategic Partnership Group (SPG), прву лобистичку компанију у Србији, а потом ПР компанију „Ковачевић и Спајић“, заједно са извршним директором НИН –а Небојшом Спајићем, који је такође члан организације „Мост Исток Запад“. Клијенти ове фирме су велике мултинационалне компаније попут Бајера, Мерка, Лафаржа, Холцима, Бол амбалаже, Ерсте банке, Сосијете женерала, Карлсберг Србије, Ју – Ес – стил Србија, медијских кућа Рингијер и Вац, ЈАТ –а, али и српске фирме, попут Фармакома, АБС Холдинга, Велефарма. Међу њиховим клијентима налазе се и Управа царина, Управа за трезор министарства финансија, Народна банка Србије, Градске пијаце, Градско стамбено, (http://www.kovacic-spaic.rs/web.aspx). Од 2006. Године Јован Ковачевић је саветник Владе РС и председника РС Милорада Додика, као и Владе Републике Србије.

Друго важно име у оквиру ове групе је Дејан Новаковић, генерални секретар Српске националне групе Трилатералне комисије, „идеолошки творац и један од оснивача East West Bridge“ (http://www.ewb.rs/president.aspx?id=26). Како стоји у његовој биографији он је завршио БК Универзитет – Факултет за менаџмент у спорту, Пословну школи економије – при Привредној комори Словеније у Љубљани и Пословну школа за односе са јавношћу – ПРА у Београду. После приватних студија, Дејан Новаковић је завршио мастер студије, наравно као и многи други истакнути преставници прозападног „цивилног сектора“, на Факултету политичких наука, а похађао је и студије антикорупцијске методологије на Институту за криминолошка истраживања (који се у последњих десетак година истакао у нарученим анализама и коментарима пожељним за интересе САД и ЕУ). Како у биографији истиче, већ две деценије активно укључен у стварање стратегије за борбу против организованог криминала, корупције и тероризма у земљи и региону, из чега произлази да је Новаковић овај посао започео као млади двадесетједногодишњи студент (рођен 1072. године). Као и сваки НВО активисата, поноси се учешћем у семинарима које су организовали Фонд за политичку изузетност (Сорошев фонд којим управља Соња Лихт) и Савет Европе.

Свој досадашњи радни век, почевши од 1992. године провео је у Министарству унутрашњих послова, на пословима полицијског службеника и руководиоца и то у Управи за обезбеђење, Одељењу за обезбеђење Председника Републике, Управи за борбу против организованог криминала – Одељењу за посебне операције, Јединици за заштиту учесника у кривичном поступку и Кабинету Министра унутрашњих послова. Као члана свога кабинета Ивица Дачић га је 2011. године ванредно унапредио у звање главног полицијског саветника.

Но прави напредак у каријери доживљава формирањем актуелне Владе Републике Србије, када је 6. децембра 2012. године именован за државног секретара у Министарству енергетике. На први поглед остаје нејасно шта га квалификује за овај посао, али ако се зна да је министарка енергетике Зорана Михајловић, члан саветодавног одбора организације EastWestBridge (на сајту истичу да је замрзнула функцију док је у Влади), која је једна од најважнијих тинк – тенк организација Запада у Србији, што се види и по месту у Трилатералној комисији, онда коцкице почињу да се слажу. Русија је кључни непријатељ и најважнији циљ глобалних елита, а пројекат Јужни ток је од животне важности за Србију и обнову њеног суверенитета. Пошто је Русија пројекат повратка у Србију и на Балкан започела кроз енергетски сектор, логично је да Запад жели да у министарству енергетике постави своје људе од поверење. Када се знају ове чињенице, јасни су и потези овог министарства – најављено гашење Србијагаса, самовољна измена предлога споразума са Русијом, опструкција почетка грађења Јужног тока, као и на кога се односе речи генералног директора Гаспрома Алексеја Милера када је током последњег боравка у Србији у разговору са државним званичницима изјавио да неко из власти кочи Јужни ток (http://www.blic.rs/Vesti/Politika/374893/Miler-se-zalio-Vucicu-Neko-iz-vlasti-koci-Juzni-tok).

Тахир Хасановић (http://tahirhasanovic.com/biografija-tahira-hasanovica/) је трећи члан Српске групе у Трилатералној комисији, и њен је извршни секретар, који је присуствовао скупу у Берлину, марта 2013. Члан је Управног одбора и извршни директор организације East West Bridge. Овај човек у добро обавештеним круговима важи за веома моћног човека у Србији. Некада истакнути комунистички омладинац и партијски функционер, потом први генерални секретар Нове демократије, и поверљиви човек Душана Михајловића, главни кадровик ДОС –а у време владе Зорана Ђинђића, и бизнисмен. Његови послови и фирме су предмет бројних контроверзи (сада је актуелна прича око бус плуса).

Оно што повезује ова три човека, поред Трилатералне комисије и East West Bridge, јесте и припадност масонској Великој регуларној ложи Србије (једној од две са истим именом које се међусобно споре). Штавише бројни чланови ЕВБ су истовремено припадници те ложе (http://www.alo.rs/stari-alo/Zaratili_srpski_masoni/34620). Такође, Новаковић и Ковачевић су међу оснивачима Друштва лобиста Србије.

Из приказа биографија три представника Трилатералне комисије за Србију, може доста тога да се закључи о мрежи и пословима евроатлантских структура, коју су разгранали у Србији. Али још прецизнија слика добија се када се сагледа ко је још у чланству организације East West Bridge.

Aутор: Срђан Ного

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: