Trifković: Istorija će Medlin Olbrajt zapamtiti samo kao perifernu fusnotu

Srđa Trifković je na početku teksta podsetio na monstruozne reči Olbrajtove da je smrt pola milione iračke dece bila vredna cena američke intervencije u toj zemlji.

– Vulgarno je da neko koristi reductio ad Hitlerum da bi ocrnio svoje političke i ideološke protivnike. U slučaju Medlin Olbrajt, međutim, nacionalsocijalistički način razmišljanja i temperament toliko su upadljivi da opisivanje nje kao „američkog Ribentropa“ nije izraz zloupotrebe. To je poređenje empirijski utemeljen odraz njenog lika i dela – piše profesor Trifković.

Istoričar je uporedio izjavu Medlin Olbrajt o stradaloj iračkoj deci sa govorom komandanta SS i ključnog izvršioca holokausta Hajnriha Himlera od 4. oktobra 1943. godine.

– Ono što se dešava sa Rusima, šta se dešava sa Česima, primam krajnje ravnodušno. … Da li druge rase žive u udobnosti ili nestaju od gladi, zanima me samo u onoj meri u kojoj su nam potrebne kao robovi naše kulture; … Da li će 10.000 Ruskinja kolabirati od iscrpljenosti dok kopaju tenkovski rov zanima me samo utoliko što je tenkovski rov završen za Nemačku – rekao je tada Himler.

Izjava Olbrajtove da je smrt pola miliona dece cena koju vredi platiti zarad ma kakvih spoljnopolitičkih ciljeva bila bi nezamisliva za visokog zvaničnika u bilo kojoj civilizovanoj zemlji pre nego što je Stari svet brutalizovan, prvo od boljševizma, a zatim od nacizma, smatra profesor Trifković.

Istoričar je napisao da je „Amerika“ za Medlin Olbrajt bila samo oruđe njene volje za moć, virtuelni entitet koji je trebalo da bude prepravljen po ugledu na anarho-tiranski nacionalsocijalizam kod kuće i internacionalistički imperijalizam u inostranstvu.

– Koja je svrha imati ovu vrhunsku vojsku o kojoj uvek pričate ako ne možemo da je iskoristimo? – jednom je vrisnula na Kolina Pauela, podseća istoričar.

Srđa Trifković objašnjava da Olbrajtova nije bila „patriota“ u bilo kom konvencionalnom smislu te reči i nikada nije imala ništa zajedničko sa stvarnom i istorijskom Amerikom. Uporedio je Olbrajtovu sa Hilari Klinton i Džonom Mekejnom i objasnio da je njena trijumfalna megalomanija bila svetlosnim godinama daleko od patriotskog uvažavanja svoje nacije.

Podsetio je da su i Olbrajtova i Mekejn podržali američko ratovanje na strani muslimana u Bosni i agresiju na SRJ 1999. godine.

– Njena uloga u inžinjeringu tog rata bila je još zlokobnija i efikasnija od Mekejnove. U tom cilju ona je namerno, lažno, iznela Srbima na konferenciji u Rambujeu u blizini Pariza u februaru 1999. godine ne jedan nego dva nemoguća zahteva, od kojih nijedan nije bio predmet prethodnog odobrenja Saveta bezbednosti UN ili američkih saveznika: Referendum o statusu Kosova i Metohije za tri godine i pravo NATO trupa da se kreću kroz Srbiju pod oružjem kako smatraju da je potrebno „za pristup Kosovu (i Metohiji)“ uz eksteritorijalni imunitet – podseća profesor.

Objasnio je da je Srbija bombardovana 78 dana, počevši od 24. marta 1999. godine, ne da bi se „spasili Albanci od genocida“, kako se lažno tvrdilo nakon toga, već zato što je Beograd odbio da prihvati ultimatum Olbrajtove.

– Nijedna suverena država to nije mogla prihvatiti. Naravno, Olbrajtova je trijumfovala. Njeni pomoćnici su jedni drugima davali petice jer je lestvica postavljena previsoko da bi Srbi mogli da skoče – podseća Srđa Trifković.

Ističe da je poput Ribentropa i drugih kojima je suđeno u Nirnbergu, Medlin Olbrajt bila kriva za zločine protiv mira, za planiranje agresorskog rata i zagovaranje ratnih zločina.

Profesor Trifković je zaključio svoj tekst rečenicom da bi i za Ameriku i za svet bilo bolje da se ona nikad nije rodila.

U izjavi za „Alo!“ prof. Trifković je dao dodatni komentar o političkom nasleđu Olbrajtove:

– Daleko od toga da je bila intelektualno briljantna ili lično harizmatična, Medlin Olbrajt je svoj uspon zasnivala na ličnim vezama – pre svega na dugogodišnjem poznanstvu sa Bilom i Hilari Klinton – i na tvrdom zagovaranju hegemonističkih stavova o kojima je američki establišment ionako već bio postigao konsenzus. Ona je bila, u celini, birokratski izvršilac strateških zamisli a ne njihov tvorac. Uspela je da spusti politički prag za upotrebu vojne sile, što je u slučaju SAD ionako vazda pravdano navodnom pretnjom od strane napadnute strane i retorikom „širenja demokratije“, „zaštite ljudskih prava“, „zaustavljanja genocida“, „suprotstavljanja agresiji“ – i naravno pozivanjem na moralnu uzvišenost utemeljenu u navodnoj američkoj izuzetnosti. Istorija će Medlin Olbrajt zabeležiti tek kao perifernu fusnotu u periodu posle Hladnog rata, u godinama kada su SAD prerasle u globalnog hegemona koji predstavlja najveću hroničnu pretnju miru i bezbednosti u svetu.

Pročitajte JOŠ:

I Hitler se borio za evropske vrednosti: Pohod Zapada na Istok u svetlu ukrajinske krize