Три сценарија за Италију после референдума

Најављена оставка италијанског премијера Матеа Ренција после неуспелог референдума о уставној реформи означава почетак периода нестабилности у италијанској политици, а на потезу је председник Италије Серђо Матарела. Најављена оставка италијанског премијера Матеа Ренција после неуспелог референдума о уставној реформи означава почетак периода нестабилности у италијанској политици, а на потезу је председник Италије Серђо Матарела.

Према агенцији „Франс прес“, постоје три могућа сценарија за даљи развој ситуације. Према првом, Ренци ће после последњег састанка свог кабинета данас посетити Матарелу, који би од њега могао да затражи да формира нову владу. Теоретски, парламент би могао да изгласа Ренцију поверење или са актуелном већином или са новом, укључујући странку „Напред Италија“ Силвија Берлусконија. Међутим, на конференцији за новинаре ноћас после објављивања резултата референдума стекао се утисак да Ренци искључује ту могућност. „Моје искуство владања завршава се овде“, рекао је он обраћајући се јавности након објављивања прелиминарних незваничних резултата референдума, према којима је „против“ уставних реформи гласало између 57 и 61 одсто гласача, док је „за“ било између 39 и 43 одсто.

Тако убедљив резултат чини повратак Ренција мало вероватним, оцењује АФП. Друга опција било би именовање технократске владе што је, према оцени АФП, и највероватнији сценарио. То значи да би Матарела именовао председника владе уз подршку актуелне или нове проширене већине. Међу именима која циркулишу налазе се министар финансија Пјер Карло Падоан и председник Сената Пјетро Грасо. Прелазна влада би имала задатак да усвоји буџет за 2017. године и преда га парламенту на гласање, као и да модификује нови изборни закон пре следећих избора. Прелазни премијер би такође могао да одлучи да настави рад до краја актуелног мандата парламента у фебруару 2018. године, што би био веома непопуларан потез, нарочито међу политичким покретима као што је покрет „Пет звезда“ који жели ванредне изборе.

Трећа опција односила би се на хитно распуштање парламента, што је, како наводи АФП, мало вероватно. Недавна изборна реформа имала је за циљ да осигура да водећа странка има парламентарну већину у Дому посланика, док неуспех уставне реформе Сената значи да се његови чланови и даље бирају по пропорционалном систему, чиме два дома остају непомирљива, а парламентарна већина скоро немогућа.