Три интелектуалца
1 min read
скриншот
(ликови у колумни су измишљени и служе у сврху стварања приче)
Шуковић у „Живој истини“ (покровитељ Јавни сервис), емисију именовао Отворено друштво. Баш тако.
Затворени, ћорсокак Дарко, бави се проблематиком друштва које може бити, дакле, отворено, модерно и еманциповано, или, напросто, није друштво, него тек некаква затуцана заједница која није друго до цивилизацијски расход. У овдашњем случају, у преводу – транзицијски отпад, итд.
Онда, Шуковић ће да пита: јесмо ли отровано друштво? Токсично? Ако јесмо, нисмо ли такво захваљујући медијима, пита се Љумовић, ушанчен на Николаидисов дискурс.
Јесмо, будући да нас медијализује јавни сервис (на коме се „интелектуална“ дебата повела), који је тек продужетак Пинка, те ружичасте гајбе која је креатор нове идеологије, чији је инспиратор Беба.
Жива истина је продужетак минут-два, и привидна разлика лежи у потезању и баратању терминима који вјештачки настоје бити савремени, иако их плете памучни Љумовић, теоретичар који никако да се већ једном ослободи Јанка који је дибидус комерцијалан. Чак и у форми.
Наставља тако Шуковић о моралу у медијима, естетском критерију, о квалитету садржаја, осуђеног да се сведе на забаву и шаренило, ријалити, заборављајући да му ружичаста пљуваона коју и сам попљувава, чува господара, о коме ће Николаидис говорити подсјећајући како о њему дискурзује Лакан, давне `68, Париској студентарији.
Obavezno pogledajte Živu istinu,zašto ne dozvoliti ljudima da čuju svojim ušima i donesu zaključak.Vi god.sibin dajete sebi previše na znacrnju.Imaju valjda čitaoci dovoljno pameti da sami zaključe i donesu sud .Možda vas je pogodilo što je Nikolaidis dao pravu sliku Crnogoraca(pri ovom mislim na sve živo u CG.
„Andrej, ‘bem li ga“…?