Trgovci nikšićkoga patriotizma

Piše: Milijana Baletić

Otkad je u prvi plan izbio ovaj 14. mart – „sudnji dan“ za Nikšić – ne znam smem li i ja, kao Nikšićanka da se „umešam“ – pošto u njemu ne živim?! Plašiti se da mi to ne uzmu za zlo ovi titulari patriotizma nad Nikšićem?!

Roditelji i preci koji su mi u njemu sahranjeni – to se ne računa! Oni su samo balast za tamošnju statistiku! I nisu jedini! Takve mrtve ionako niko ništa u Crnoj Gori – odavno „ne pita“! Ali, nešto kontam, ako smeju svi ovi, koji su se – sa svih strana tamo sjatili – što u političkoj i partijskoj utakmici, što „eksperti“ koji su odlučili da se za evriće Nikšiću „nađu“ – reših i ja da smognem kuraži!

Kako će o ovome pisati oni koji imaju obavezu da podnose račune, ne znam – ja ih podnosim samo sebi i mogu kako hoću! Jedino ne znam odakle da krenem, a da ne izgubim. Teško je u borbu sa onima kojima je sveto samo lično profitiranje! Jer, čovek je najjači kad se za sebe bori! To je normalno. Takvih „normalnih“ – nema kad nam je manjkalo?! A da su nepobedivi – govori i činjenica da prolaze sve sisteme – nikad gurnuti sa strane, u svakom zauzimaju udarno mesto eksperata, novinara, analitičara, mislilaca, umetnika, naučnika, profesora, političara…?!

A ova „moja“ branša(?!) – kako je samo ona trenutno uposlena kopajući po Nikšiću?! Nema gde uzorali nisu?! S kojom samo lakoćom novinarsko dno sebi danas daje za pravo da u svojim mudrosanjima razvlači, čak i Njegovo preosveštenstvo vladiku budimljansko-nikšićkog gospodina Joanikija?! Sad im je – ni manje ni više – nego i vladika Joanikije prepoznat kao opasnost za srpstvo?! On im – sam sa svojom bogolikom duhovnošću – nije dovoljno uzdignut, nego se Njegova duhovnost drži ili kruni u zavisnosti od toga gde su ga i s kim – oni – zatekli?! Bravo?! Ma, sećam se ja vas i kada ste ’90-tih u Beogradu izviždali Njegovu svetost patrijarha Pavla?! Bio vam je režimski?! To ste vi! Neuništivi polusvet, kome ništa nije sveto – osim novac! I koji, u normalnom čoveku, možete izazvati, samo – organski nagon mučnine!

A, što je tragedija, uvek, u svim sistemima – vi ste tu! Svi vas hoće i svima služite! Za vas nema kazni sklanjanja iz medija i zabrane rada!!! Evo i danas! Mada, ovaj put vam je uzalud – delatnici! S kim god bio vladika Joanikije – pa makar se našao u društvu i s vama – On će ostati to što i jeste!

Sjatili se izvođači radova, spolja i iznutra – na istom zadatku – od pljuvanja Joanikija do Stefana Nemanje, koji im je „porobio i spalio Crnu Goru“?! Jedni joj pomažu, uhode i opominju – drugi tuku po istorijskoj vertikali i Srpskoj pravoslavnoj Crkvi (SPC), kako bi odbranili Crnu od „hegemonije srpskoga fašističkoga orgijanja i kleronacionalizma…“?! Vele, Nemanja ih okupirao pre 800 godina, ali oni odlučno 8 vekova istrajavaju i kažu – ne – okupaciji?! A, Broz koji ih je – u glavu okupirao pre 80 godina – njemu viteški podlegoše?! Sad tuku sa Brozovog branika Javnog servisa RTCG, svom žestinom i to – nepromenjeno – promenom vlasti?!

Svaka vam čast, pobednici, na tolikoj ljudskoj širini?! Vi ste unikat?! Još bivalo nije tolikoga razumevanja prema propagandi protivničke strane, koju vi pokazaste?! Ali – lako je vama da imate „širinu“ prema montenegrinskoj propagandi – kad „imate“ toliku pobedničku većinu?! I treba! Što bi žurili?!

Šta vas briga za ispiranje mozga narodu lažima – neka narod sam vidi šta će?! Ako ‘oće! Ako neće, kako god ‘oće!!! Šta će vam sad narod kad ste već ionako pobedili?! Uostalom – punoletni su! Kako bi, inače, glasali za vas da nisu punoletni?! Nećete im vi to sada vraćati tako što ćete ih braniti od ataka prevaranata na njihov mozak?! Kad su već vlasni da sami o sebi odlučuju – neka se sami i bore protiv ispiranja mozga od strane netaknutog propagandnog sistema neviđenih konstrukcija i laži?! Vi, brate, samo opušteno?!
A ovo – što pojedinim borcima za srpstvo, Njegoševu Crnu Gori i Nikšić – nije više Milo glavni problem, nego novi „pobednici“ – posebna je vrsta zatravnjivanja?!

Bože dragi, šta je tu – odjednom – „nervoznih“ dobrotvora zabrinutih za zdravlje Crne Gore?! Ma, još se oni istorijski izbori od 30. avgusta nisu ni o’ladili – pobednici udariše u međusobno rasturanje, kritikovanje, isterivanje inata, otkrivanje nečasnih rabota, zlih namera, tajnih dogovora, glancanja sujeta…?! A „prijatelji“ – i u Crnoj i iz okruženja – zadovoljno trljaju ruke!

Narod – u čudu – ne zna šta ga snađe! Još mu banuše i nikšićki izbori!

Taj osnovni udar na same sebe – iznutra – neviđeno je ciganisanje?! A, kad čujem pojedine prvake među jurišnicima – pa im krenem tragom političke biografije unazad – dođem do krupnih EUropejskih centara „ušnih odeljenja“! Oni to nisu ni krili! Čak, naprotiv! Doduše, sad ne pominju! Sad su samo „zabrinuti“ za budućnost Crne Gore?!

Sad su odjednom, svi dosadašnji neprijatelji – ni pero za kapu – pri neprijateljima koje međusobom otkriše, i svi staše u lik premijera Zdravka Krivokapića?! Dobro! Evo, možda ste u pravu! Možda ja ne znam! Možda mu greške odbijam na „mladost“ u politici! A, možda je u pitanju i do sada neviđena izdajnička prefriganost – „ili nešto gore od oboje“!

Ali, gospodo – može Krivokapić biti i veći Milo od Mila! Može biti, čak, i veća prevara od Novaka Kilibarde – mada, ruku na srce, to je skoro nemoguće! Čak može biti i veći pacijent od svih onih koji nasred Cetinja govore jezikom okupatora – „Viva vera Montenegro“ – i pri tome misle da nisu kvislinzi i – da je to patriotizam?! Može sve ovo i još toliko toga da bude, ili evo da uzmemo i da jeste, ali – u ovom istorijskom trenutku, nema tog zdravorazumskog argumenta koji će – toliki napad na Krivokapića – objasniti drugačije osim kao direktnu (ili ispod žita) podršku prethodnom režimu i Milu Đukanoviću?!

Ne kažem – u tom jurišanju na njega – naoružali ste se vi i dosta ubedljivim argumentima! Ali, priznaćete – nema tog „vrača“ koji može preko noći na noge podići bolesnika koji je oboleo još pre 80 godina, a poslednjih 20 pao u komu! Sad vi „nestrpljivi“(?!) – biste da neko čarobnim štapićem – Crnu Goru i Crnogorce odjednom ozdravi! To vam dođe opravdanje za patriotsku nervozu?! Možda je tako?! Mada, teško, da se u tolikom dugogodišnjem političkom stažu – može „sačuvati“, baš, toliko naive i čistote u htenjima?! Nešto mi tu debelo smrdi?!

I sad, u kampanji nikšićkih izbora – čiji je značaj sve, samo ne lokalni – ono što zdravom razumu i dobronamernom čoveku ne ide u glavu – tamo se dešava?!

Razbucava se pobednički blok, ide u više kolona, pljuje međusobom, svak za sebe tvrdi da je prav, zdrav i čist u borbi protiv režima Mila Đukanovića, a da su ostali Milovi tajni saborci i trojanski konji?! Kako ovi njima pljunu etiketu, tako im se istom etiketom uzvrati pljuvanjem?! A Milo trlja ruke, tuče u mozak svojom – neokrznutom propagandnom mašinerijom – i zbija redove?!

Međutim – meni se, nekako, u svemu ovome nameće zaključak! Ili je u pitanju naivnost, nesnađenost i amaterizam – ili visoki profesionalizam zle namere i bezščašća nad narodom?! A, biće da je – i jedno i drugo!!! I to, kako unutar pobedničke grupacije, tako i svih okolnih i regionalnih „navijača“?!

Ma, znate šta – idite u… – stotinu kolona ako vam kolone trebaju zbog „mira u kući“, da se izmerite pred narodom, zadovoljite sujete i sa pozicije saznanja koliko vas narod hoće – sa tim kapitalom ubuduće sedite za pregovaračkim stolom! Zar u tome nije moguć – taj prethodni – međusobni, racionalni, fer dogovor, koji bi nakon izbora podrazumevao vaše jedinstvo?! Zar vam je to, baš, tolika žrtva koju treba da podnesete za narod?! Zar vam treba tolika mržnja, destrukcija i bolest – kojom vučete u ambis nesrećnu Crnu Goru?!

Ne kažem – nije lako biti dorastao trenutku! Možda svi misle da mogu, ali – velike istorijske ličnosti – teško i retko se rađaju!