Иако украјинско питање више није главна тема у француским медијима, спољнополитичке амбиције председника Емануела Макрона везане за рат у Украјини довеле су до пада владе Франсоа Бајруа, каже за Спутњик Душан Гујаничић из Института за политичке студије.
Француска влада пала је на идеји дојучерашњег премијера Бајруа да једним рестриктивним буџетом којим би се уштедело неких 44 милијарде евра, народски речено – стеже каиш, додаје Гујаничић.
Макронове „украјинске амбиције“
„А са друге стране, Емануел Макрон и даље има велике амбиције у вези Украјине, што, чини ми се, да њему самом, па и самој Француској не може бити од помоћи јер има доста унутрашњих проблема које би требало да решава. Његова велика спољнополитичка амбиција је да се позиционира до самог краја мандата као неки фактор, европски, без кога не може да се реши криза у Украјини. А то је доста упитно имајући у виду објективну потиснутост Европске уније између Русије и Америке кад је реч о кризи, односно рату у Украјини.“
Пад француске владе само је наставак политичке кризе која у најмању руку може да се прати од прошлог лета кад је Макрон, својом сопственом проценом и дискреционим правом, распустио скупштину и изазвао прве ванредне парламентарне изборе од 1997. године, сматра Гујаничић.
Бајру као најмање лоше решење
Очигледно је да Макрон није успео да стабилизује парламентарну већину и створи стабилну владу која би без проблема спроводила његову политику, додаје Гујаничић, преноси Спутник.
„Избор Бајруа је у почетку је деловао, а мени сад поготово делује као можда и најмање лоше решење пошто је он изразити центриста, а таква му је и репутација у француској политици, али није успео да створи стабилну већину и пад владе је логични производ тога. Ово је једна доста нова ситуација у Петој Републици да ниједна политичка групација нема стабилну већину, што је било карактеристично за неке раније режиме, рецимо Четврту Републику. И ово је наставак политичке кризе. Макрон је изабрао да не распусти скупштину и не иде на нове изборе него да покуша новом политичком комбинаториком да изнедри ново име за премијера, што ће ићи доста тешко. Јер ту је сада вероватно више претендената и свако сматра да је на њега је ред. Значи, вероватно Марине Лепен сматра да би она могла добити мандат, Меланшон и његова странка су такође ту и доста је сложена ситуација.“
Политички и улични притисак на Макрона
Притом, најважније је питање буџета који би морао да се усвоји до краја године и на томе је, формално и пала француска влада, додаје Гујаничић. Међутим, суштински узрок пада владе није само буџет који је био окидач и повод за изгласавање неповерења влади, сматра Гујаничић.
„Макрон има још отприлике годину и по дана на власти колико му траје председнички мандат и биће занимљиво видети ово што следи. Вероватно ће неко име морати да пронађе и не постоје никакви стриктни рокови у оквиру којих он мора да пронађе новог кандидата за премијера, али је очигледно проценио да му одлазак на нове изборе представља још већи политички ризик. Моје мишљење је да ти нови избори не би суштински много променили однос снага у односу на изборе од прошлог лета, тако да кад све то имате у виду онда видите да је ово заиста специфична ситуација. Јер је невиђено у историји Пете Републике да једном председнику два премијера падну за годину и нешто, можда годину дана отприлике.“
Институционална и политичка криза у Француској се наставља а за сутра су најављени протести који ће представљати улични притисак на Макрона на коме ће вероватно левичарске странке водити главну реч, закључио је Гујаничић.
Пад четврте Макронове владе за три године
Посланици француског парламента изгласали су неповерење влади премијера Франсоа Бајруа који је поднео оставку. Укупно 364 посланика подржало је ту одлуку, 194 је било против, а 25 посланика је било уздржано.
Франсоа Бајру, четврти премијер Француске у последње три године поднео је оставку француском председнику Емануелу Макрону после само девет месеци проведених на тој функцији. Јелисејска палата је потврдила да ће Макрон у наредним данима именовати новог премијера.
Бајру је гласање затражио пре две недеље да би потврдио оправданост свог буџетског плана, преноси Спутник.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
