Трећи јун 2006: Дан кад је воља народа погажена у Скупштини Црне Горе

На данашњи дан, 3. јуна 2006. године, Скупштина Црне Горе прогласила је „независност“ – и то не као резултат јасне, слободне и демократске народне воље, већ као завршни чин једне темељно организоване изборне преваре. Та одлука није била плод договора, већ производ политичке силе и међународне режије, уз домаће извршиоце спремне да газе по свему – само да би се одвојили од Србије.

Покраден референдум

Референдум одржан 21. маја 2006. није био ни слободан, ни фер, ни демократски. Био је покраден – то је истина коју многи знају, али ријетко ко смије да изговори наглас. Цензус од 55% „за независност“ који је ЕУ наметнула био је скројен да се пресјече свака сумња – али ни он није био довољан без бруталне манипулације резултатима.

Уз масовну куповину гласова, увезене бираче, мањинске заједнице под тешким притиском, и гласове из дијаспоре који су пристизали под сумњивим околностима, резултат је натегнут на 55,5% — „пола процента преко“, тачно колико треба. И то после свега што је режим ставио у машину – новац, медије, институције, полицију. Па каква је то онда „народна воља“?

Скупштина – само формалност

Скупштина Црне Горе само је потврдила оно што је већ било припремљено. Без новог изјашњавања, без консензуса, без покушаја да се уважава ,,друга половина“ народа. Једнострано, на силу, и без стида. Та одлука није била демократска — била је диктатура већине (чак ни већине народа, него већине у скупштинским клупама).

Тог дана, једна стара држава – настала у борби, грађена у заједништву, преживела ратове и санкције – престала је да постоји, не због слободне одлуке грађана, већ због политичког насиља елите над народом.

Истина која не стари

Деветнаест година касније, маске су пале. Црна Гора није постала ни стабилнија, ни праведнија, ни богатија. Постала је подијељена, сиромашнија и у туђем џепу. Независност није донијела слободу – донијела је приватну државу у рукама једне политичке касте. Народ је остао издан и преварен.

3. јун није дан славља – то је дан подсјећања на највећу политичку превару у модерној историји Црне Горе. И неће вјечно трајати. Истина је спора, али стиже.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: