Треће доба
Војислав Караџић
Пише: Војислав Караџић
Пролазе године, све најбоље године – Љермонтов
Штап у руци, на глави сједина
Извјесност је њихова једина.
Кафу пијуцкају натенане
Док комшија први не бане.
Ситно мотајући шкију меку
Призивају младост далеку.
У себи нешто мрморе
Док се сјећање не преоре.
Над главом им промичу јата
Подсјећајући на године цвата.
А кад се почује пјесма медена
Као да их такне нека сјета ледена.
И све оно што је некада било мило
Као да им се само приснило!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
НИКОЛИЋУ, СИВИ ТИЋУ
ПРУЖИ РУКУ КАРАЏИЋУ.