Треће доба

Пише: Војислав Караџић

Пролазе године, све најбоље године – Љермонтов

Штап у руци, на глави сједина
Извјесност је њихова једина.

Кафу пијуцкају натенане
Док комшија први не бане.

Ситно мотајући шкију меку
Призивају младост далеку.

У себи нешто мрморе
Док се сјећање не преоре.

Над главом им промичу јата
Подсјећајући на године цвата.

А кад се почује пјесма медена
Као да их такне нека сјета ледена.

И све оно што је некада било мило
Као да им се само приснило!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: