Треба муњевито саградити болницу у Грачаници; Живојин Ракочевић у „Српском св(иј)ету”
1 min read
Живојин Ракочевић у „Српском св(иј)ету"
„Лекари на Космету нису 20 година остављали свој народ и сваког тренутка су му били доступни, и то је контекст који рађа ужасан стрес и велику одговорност. У једном тренутку доктор Перић у Грачаници се претвара од хирурга у све специјализације. Њега се сећам и 17. марта, када му је болница била пуна рањеника и претучених људи, и у једном трену се спустио немачки хеликоптер који је понудио да евакуише рањенике. Онда су пацијенти рекли да они не желе да иду одатле, јер доктору Перићу верују толико да може да их поубија. То је та суштинска веза. Грачаница је место где се највише рађа Срба, по парадоксу, јер живот даје одговоре на све депресије и на сва та унутрашња ограничења, као што је одсуство града. Треба муњевито саградити болницу у Грачаници, и окупити најбоље лекаре, најбоље професоре и та наша гета морају бити савршено уређене мале средине. Грачаница је већа од бар двадесет држава на свету које немају ни један Унеско споменик, а ни 40000 становника“, рекао је пјесник и новинар Живојин Ракочевић у емисији „Српски св(иј)ет“, говорећи о пожртвовању љекара, међу којима је била и његова недавно преминула супруга Соња за коју повратак у Грачаницу ни након специјализације у Италији није ни једног тренутка био доведен у питање.
Подсјетио је на хуманитарне организације које дјелују у јужној српској покрајини, међу којима су Пријатељи Дечана и Братско срце из Италије, и наравно Епархија рашко- призренска, захваљујући којима је дванаесторо дјеце, међу којима и албанска, отишло на лијечење у Италију. О корони и шта је она донијела, рекао је:
„Ми смо сада у ситуацији двоструке изолације. Корона је наметнула и унутрашњу изолацију. Ви знате невидљиву границу гета, и знате докле смете да одете. Сада је ова пошаст наметнула да се дистанцирате од најближих“.
„Срешћете јужно од Ибра у неком од гета, али и северно, дете рођено после 1999. којем ћете назвати добар дан и мораћете да сачекате неколико тренутака док вам узврати. Та неприродна пауза је последица страха од употребе матерњег језика, један од највећих људских страхова, који суштински највише понижава. А то је последица забране града. Ни у најцрњим временима град није био забрањен, људи су бежали из села у град јер су били сигурнији“, новинар Живојин Ракочевић је испричао и неколико потресних прича о стварности у којој живимо у 21. вијеку.
Са друге стране је поменуо снажан културни набој унутар тих граница, гдје се зри за само пар сати, јер су дешавања интезивна, као што је смрт дјеце из школских клупа:
„Нама фале одговори које смо давали у периоду од 1878. До 1912. То су најбољи одговори које је ова земља пружала. На најтежа места шаљете најбоље људе. То је прича о Милану Ракићу који нема проблем да са Сорбоне дође у најзабитију касабу Отоманске империје“.
Истакао је да се у тим областима гдје живе Срби одржава један прави живот, развија једна права мала држава, усред већине коју чини албанско становништво које се налази у грдним проблемима, а у тој држави се живи једна цивилизација која се креће од малих црквица у које свештеник уђе два или три пута, али које имају фреске којима може да се диви цијели свијет. Напоменуо је да актуелна администрација не само Србе, већ све неалбанце третира као неку давно изумрлу цивилизацију, што је последица тога да те цивилизације нијесу у граду, па се многи шокирају када сазнају за нпр. комплекс Испоснице Петра Коришког. Нажалост, присутна је стална девастација, која има за циљ да оно што се не уништи преведе у наводно косовско културно наслеђе, које заправо не постоји. Гост водитељке Гордане Јанићијевић је говорио и о реалним и о метафизичким сигналима са Косова и Метохије:
Жив био, Живојине!
MAESTRALNO…PRELEP INTERVJU! KAKAV INTELEKT I DUH!