Транзит цигарета

Одавно је позната ствар да када један човјек убије другог човјека, то је злочин, а када политичар убије милион људи онда је то само рат. Ако лопов обије трафику, то је пљачка и он иде на робију, али ако држава опљачка грађане, онда су то евроатлантске интеграције, реформе, транзиције, приватизације, „транзит цигарета”, па државни лопови остају некажњени.

Времена се мијењају, па се „транзит цигарета”, који се та ко звао док је на челу хоботнице пипке пуштао Господар, уз учешће државних органа Црне Горе, сада зове шверц цигарета. Зато су Ранко Мартиновић, Брано Пејовић и Сефер Лани осуђени, јер су се „на подручју Бара и Котора, бавили продајом и преношењем цигарета избјегавајући мјере царинског надзора”, складиштећи их у „бесцаринском складишту у луци Бар”. Још су „лажно приказивали да се ради о транзиту и да је власник робе предузеће у Албанији”, а цигарете нијесу одлазиле у „иностранство, већ на отворено море”. Оптужница је тврдила да су оптужени „на организован начин извршили кривично дјело кријумчарење у стицају са кривичним дјелом злоупотреба службеног положаја”.

И каква је разлика између Миловог „транзита цигарета” и овог шверца?

Наиме, док се Господар Мило богатио шверцом цигарета под дипломатском шифром „транзит цигарета”, трпајући у свој џеп „четири од пет паклица”, како је тврдио италијански тужилац за борбу против мафије Ђузепе Шелзи, то се звало „транзит” који је такође ишао преко бесцаринског складишта у Бару, а италијански глисери, које су возили „италијански туристи”, а не домаћи шверцери, пунили су гориво у бококоторском заливу на пумпи у приватној луци, код једног данас познатог банкара (чије приватне губитке у банци покрива држава Црна Гора из буцета који пуни сиротиња Монтенегра), по четири марке за литар, умјесто једне по званичној цијени. „Италијански туристи” су били уцијењени, јер ако не би гориво ту точили, онда не би добили ни „туристичке“ дозволе за боравак, као и код сина једног „балканског касапина” на „пумпи“ у Херцег Новом, док је отац тог „носача гајбица” био за Господара „најбоље што се нама могло догодити”.

Син је ‘најурен, када су се разишли његов отац и Господар који је прихватио понуду енглеске обавјештајне службе МI6, а што је претходно одбио Момир Булатовић, да ради против своје земље и да се намирује из шверца цигарета. Господар је у царинским доставницама такође лажно приказивао да цигарете иду у Албанију, али су цигарете завршавале у Италији. Господар је пласирао неоцарињену робу на италијанско тржиште, баш као и ова тројица на црногорско. Италијански тужиоци су тврдили исто што сада црногорски, односно да је ријеч о организованом криминалу, а пошто су то радили Господар, царинске и полицијске службе Црне Горе, то је и злоупотреба службеног положаја, уз кршење ондашњих југословенских прописа.

Квиз питање је каква је разлика између ове тројице што ће да леже на робији и Господара и његових саучесника који неће да леже на робији, а лијепо су побројани у Шелсијевој оптужници на 400 страница (привремено архивираној да би се уцјењивао Господар њеним активирањем, ако не буде слијепо слушао своје евроатлантске газде)? Иста роба, исто море, исти прекршаји, једнако трпање пара у приватни џеп, иста мјеста, Албанија, Бар. Зашто онда да робијају само ова тројица, а не и Господар са саучесници (осим „италијанских туриста”)? Штавише, ова тројица нијесу никога издала, а Господар је издао српски народ, косовски завјет, Српску православну цркву, претке. Бога. Па, што су ова тројица ухапшена, а Господар није?

Е, то смо објаснили у уводу.

(АУТОР ЈЕ НЕКАДАШЊИ ГЕНЕРАЛНИ КОНЗУЛ СРЈ У БАРИЈУ)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: