Трампова капитулација и Епстинов досије: Ко прикрива истину?
1 min read
Један од највећих скандала савременог доба, случај Џефрија Епстина, пријетио је да уздрма темеље глобалног естаблишмента. Ланац педофилије, уцјењивања и тајних снимака са приватног острва богаташа, гдје су – према свједочењима – довођене малолетнице за „забаву“ светских моћника, представљао је за многе симбол разоткривања дубоке државе и њених оперативаца. А сада, у 2025, онај који је некада обећавао „да ће све изаћи на видјело“, сам зове своје присталице да престану са „опсесијом“ листом Епстинових клијената. Да ли је Доналд Трамп само ново лице истог система?
У тексту објављеном на France24, бивши амерички предсједник Доналд Трамп апелује на своју МАГА базу да „престане са фиксираношћу на Епстинову листу“, тврдећи да се у том случају „нема шта више рећи“. А само неколико година раније обећавао је „брз и пун увид у досијее који ће шокирати јавност“. Шта се у међувремену промијенило? Или боље речено — кога је Трамп срео у ходницима моћи?
Упозорења да је случај Епстин много више од бизарне приче о једном перверзњаку нису новост. Свједочења, документи и контрадикторне званичне верзије догађаја — укључујући „самоубиство“ Епстина под надзором, нестанак снимака, те упадљиво ћутање водећих медија — упућују на један једини закључак: ово није био приватни случај, већ државни посао. Све више гласова у јавности указује на могућност да је Епстин дјеловао као агент обавјештајних структура — понајвише ЦИА-е и Мосада — у оквиру операције контроле, уцјењивања и потчињавања кључних политичара, бизнисмена и јавних личности.
У том контексту, питање није више шта је Епстин радио, већ — за кога је радио. А још важније — ко све не смије бити именован? И управо ту долазимо до Трампа. Његово изненада „помирљиво“ држање, изјава да је „то затворена тема“ и позив својој бази да „иде даље“, представљају отворену капитулацију. Или, још горе — саучесништво. Да ли је Трамп жртвован? Или је одувијек био дио истог театарског апарата који народ држи у илузији избора?
Многи конзервативци који су у Трампу видјели антиестаблишмент борца сада с правом осјећају издају. Ако чак и он сада ћути о Епстиновој мрежи — највећем симболу изопачености светске „елите“ — ко је уопште остао да говори истину? Да ли је и он био само вентил система, пуштен да виче у име народа, док се иза паравана ништа суштински не мијења?
Јер, ако је случај Епстин стварно био инструмент обавјештајних служби за уцјењивање и контролу, онда не чуди што се све ради да се истина заташка. А заташкавање више није могуће без сагласности оних који су некад обећавали потпуну истину. Сада изгледа да су само премјестили воду у другу бару.
У тренутку када би свјетска јавност морала да захтијева истину, имамо супротно — апел да се престане копати по „листама“. Тај позив, дошао он од демократа, републиканаца или „независних“, јесте чин политичке капитулације пред најопаснијим обликом дубоке државе. И подсјетник да, без обзира на реторику, нико од њих није спреман да пусти свјетло у најмрачније ћошкове система.
Зар је неко очекивао, и очекује, објављивање било чега са обзиром на учеснике???
Све је то већ уништено или је у бункерима обавештајних служби, помиње се МОСАД као организатор свега.
Можда се некад у далекој будућности појаве записи као о римским баханалијама. А ето оне трају и данас, и трајаће. Нажалост.