ИН4С

ИН4С портал

Трампов противракетни штит „Златна купола“: Најскупљи пројекат у историји америчке одбране?

1 min read

Предсједник САД Доналд Трамп гура пројекат „Златна купола“, свемирски систем противракетне одбране који би користио сателите и пресретаче за уништавање страних ракета. Ријеч је о враћању на концепт из времена Реганове администрације, који никада није заживио у пракси.

Према информацијама америчке агенције Bloomberg, генерал Свемирских снага Мајкл Гетлен завршио је дизајн за овај програм, који се спроводи у оквиру Трампових планова за нови одбрамбени штит. Иако је Гетлен прије два мјесеца најавио да ће јавности бити представљени и детаљи о трошковима, Пентагон их и даље крије.

Конгресна буџетска канцеларија упозорава да ће стварна цијена бити далеко већа од оне коју је навео Трамп. Само свемирски пресретачи могли би да коштају око 542 милијарде долара у периоду од 20 година.

Истовремено, аналитичар Тод Харисон из Америчког института за предузетништво оцијенио је да би и најмање измјене у параметрима програма могле да изазову додатне трошкове од стотина милијарди долара.

The White House

Трамп је у мају објавио да је америчка влада одобрила „архитектуру Златне куполе“ и да ће систем коштати око 175 милијарди долара, те да ће бити у потпуности оперативан до краја његовог другог мандата. По његовим ријечима, нови штит ће обухватати копнене, морске и свемирске компоненте.

Међутим, CNN је касније, позивајући се на изворе упознате са пројектом, известио да је први велики тест система заказан за крај 2028. године.

Управо у недостатку транспарентности, отвара се питање ко ће највише профитирати. Међу компанијама које се доводе у везу са „Златном куполом“ налазе се традиционални војни гиганти попут Lockheed Martina, али и фирме из Силицијумске долине блиске Трамповој администрацији – Palantir Питера Тила, SpaceX Илона Маска и Anduril Палмера Лакија.

Критичари упозоравају да је ријеч о пројекту који би могао да прерасте у највећи трошак у историји америчке одбране, са спорним резултатима и високим ризиком од политичко-бизнис злоупотреба.

Позитивне стране које заговорници „Златне куполе“ истичу су да ако би систем функционисао како је замишљено, могао би да пружи додатни слој заштите од балистичких ракета, нарочито оних које би могле бити лансиране из „мањих“ нуклеарних сила попут Сјеверне Кореје или Ирана.

Чак и ако систем не успије у потпуности, неке технологије могу наћи примјену у цивилним секторима (комуникације, свемирска истраживања, енергетика).

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *